„Живот је циркус, циркус је живот – плати карту па криви кловна, а ипак се окреће“ – две паралелне изложбе Ирене Вујановић

У београдској Галерији „Полет“ изложба је посвећена светској музичкој и културној икони Дејвиду Боувију, поводом деценије од његове смрти. Ирена Вујановић представља серију портрета који истражују различите аспекте личности великог музичара – његову харизму, уметничку слободу, сценску трансформацију и препознатљиву естетику која га је уписала у вечност савремене културе.

Као саставни део изложбе приказан је и десетоминутни колажни филм који кроз фото-ретроспективу доноси ауторкино виђење Боувијевог живота и стваралаштва. Целокупан концепт заокружен је поетским записом „Купи карту, па криви кловна“, који представља својеврсни уметнички дијалог са личношћу и наслеђем славног музичара. Током трајања изложбе посетиоци могу да пробају и коктел „Пољубац смрти“, инспирисан Боувијевом јединственом персоном.

Истовремено, у музеју MUST (Museo Storico Città di Lecce) у Лећеу, до 28. јуна 2026. године отворена је друга самостална изложба под истим називом. Ова поставка представља циклус од дванаест дигиталних радова великог формата инспирисаних истоименом ауторкином поемом. Кроз дигитални визуелни језик Вујановић се бави темама космичког хумора живота, људске глади и похлепе, као и вечите потраге за смислом.

На отварању изложбе изведен је и перформанс „Плати карту па криви кловна“, уз музику Шостаковичевог „Валцера број 2“, чиме је поетска и филозофска основа читавог пројекта добила и сценску форму.

Ирена Вујановић, која је студирала сликарство и музику у Русији и Сједињеним Америчким Државама, данас живи и ствара између Еванстона у Илиноису, Београда и Будве. Као мултимедијална уметница и независна чланица УЛУПУДУС-а, свој рад развија кроз сликарство, дигиталну уметност, перформанс и поезију. Оснивач је уметничко-филозофског покрета „Резетивизам“, а њена дела излагана су широм света и награђивана на бројним међународним конкурсима.

Две изложбе, два града и два различита уметничка приступа повезује иста ауторска мисао: живот као велика позорница апсурда, лепоте, ироније и непрестаног кретања. У том циркусу постојања, како сугерише сама уметница, сви смо истовремено и публика и учесници – плаћамо карту, кривимо кловна, а свет се ипак окреће.