Читај ми!

Документарни филм о логору смрти у Карашјоку

Наш писац Бранко Димовић Димески, који живи у Норвешкој, продуцирао је документарни филм "Логор смрти у Карашјоку" посвећен 80. годишњици страдања Срба током Другог светског рата у нацистичким логорима у Норвешкој. На прикупљању историјске грађе радио је са својим норвешким колегама дужи временски период обилазећи архиве у Србији, Норвешкој и Немачкој, будући да се о овим дешавањима није много знало нити говорило.

У Карашјоку, најбруталнијем од пет норвешких логора, стопа смртности била је већа него у Аушвицу. Од готово 4000 депортованих заробљеника из Краљевине Југославије, 2398 није се вратило својим домовима.

"За време Другог светског рата, у Норвешку је, од наших одраслих страдалника, послато и 102 детета. Најмлађи је имао само 12 година и његово име је Петар Малбаша из села Млака", каже Бранко Димовић Димески, продуцент из Норвешке.

Филм је сниман на неколико локација у Србији и Норвешкој садржи више од четрдесет потресних сведочења потомака настрадалих, али и Норвежана који су у то време као деца помагали српским логорашима, дотурајући им храну и одећу, ризикујући тако сопствене животе.

"Пет стричева мојих, један је био млад, а са њима је био и њихов отац, мој деда. Деду су пустили из логора Немци и једног стрица од 18 година, а њих четворица су одведени у Норвешку", каже Милорад Ћебић из Београда.

Српски заробљеници су током 1942. године у суровим зимским условима били принуђени да граде пут од Карашјока до Финске у дужини од 18 километара. Они који би се разболели или изнемогли, према сведочењима очевидаца, остављани су да умру поред пута или су зазидани у темеље моста.

"Оно што ме је, не могу да кажем зачудило, али позитивно изненадило је гостопримство Лапонаца на северу Норвешке, који су, када су сазнали да сам Србин, указали ми велико поштовање, позван сам у сваку кућу, о овој причи и те како знају и кажу да пут до Финске они не би имали да није било наших српских страдалника и на томе су веома захвални уз једну дозу бола због начина на који се то све десило", каже Бранко Димовић Димески.

После премијера у Нишу и Београду филм је приказан и у Норвешкој, а наша дијаспора у овој земљи покренула је иницијативу да се српским страдалницима подигну спомен обележја у неколико норвешких градова.

"Наше старије генерације се и сећају, али њих нема у толикој мери да сведоче, а млади скоро и да не знају да се то десило, зато је тај филм важан, зато су ови пројекти врло важни, да отргну од заборава један овакав злочин који се десио на тлу Норвешке", каже Бранко Димовић Димески.

Филм Логор смрти у Карашјоку снимљен у српско-норвешкој копродукцији преведен је на српски, норвешки и немачки језик.

понедељак, 01. јул 2024.
33° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару