Исидора - недопричана прича

Исидора је била почасни председник српског ПЕН-а, председник УКС и потпредседница Југословенског удружења књижевника.

Њено дело јођ одише свежином и недовољном истраженошћу, а пажњу јавности привукла је тек штампана књига о њеним првим прозним делима "Сапутници" и "Писма из Норвешке" Јована Делића, редовног професора и шефа катедре за српску и југословенску књижевност на београдскјом Филолошком факултету.

"За мене су те прве две књиге нешто што је бескрајно померило унапред српску прозу. "Сапутници" су најавили оно што ће доћи са Црњанским, то је мешање поезије и прозе, лиризација прозе, и оно што ће доћи са Кишом или Пекићем или пре тога са Ивом Андрићем, то је есејизација", каже проф. Јован Делић.

Исидора Секулић је докторирала 1922. године у Берлину, говорила је 7 језика, а у низу поља интересовања занимљив је њен однос, тј.дубока оданост Његошу.

"Две  велике мисаоне фигуре и песничке које су је обузимале били су Његош и ја бих рекао, Гете. Она је знала светске језике, веома добро је била упућена у светску књижевност, паралелно је писала о домаћој и светској књижевности, али кључна фигура, питање да ли само поетска, у њеном свету био је Његош. Њена књига о Његошу "Књига дубоке оданости", како ју је назвала,заправо показује како је то књига нека врста дивљења и оданости, и да је оно што пише о Његошу нека врста химне, односа који је химнички и идолопоклонички", каже професор Јован Делић.

Посебно актуелан Исидорин однос према Косовском завету, где она каже-Косово нит је нестало нит је престало, нити ће икада док је нас.

"Она је велики љубитељ те наше традиције и добро је знала шта значи косовско наслеђе, косовска легенда, косовски завет, а зна се добро где је Обилића пољана, ко ју је именовао, где је Обилића медаља, ко ју је сковао, измислио и додељивао, зна се ко су кључни јунаци "Горског вијенца", то су не само они који се ту појављују, већ они о којима се пева, а то је пре свега Милош Обилић као кључни јунак", каже професор Делић.

Исидора Секулић је у ствари једна недопричана, бескрајна прича која допире из зденца прошлости, прожима садашњицу и протеже се и надвија над будућношћу српске културе и народа.