Кастинг - алузија на перманентна тестирања

У Галерији УЛУС-а у Београду, одржана је ових дана самостална изложба визуелне уметнице Едите Кадирић, која већ дуги низ година живи и ствара у иностранству.

Два основна појма која прожимају ову изложбену поставку су кастинг и нар. Кастинг који се у овом случају обавља за разне животне улоге жене и нар, воћка, симбол плодности и здравља.

О жени као мотиву који доминира на њеним сликама, уметница каже:

"Мотив је на доста радова жена, зато што сам ја жена и зато што то креће из моје перспективе и као уметнице и као жене и као мајке. Ова изложба носи назив Кастинг, али се не односи само на женске проблеме и на све оно на шта жене наилазе, све могуће потешкоће, што је везамо за сам пол.

Пошто је то тема која је учестала и у уметности заузима прилично места, ова изложба се бави свим људским бићима и њиховим проблемима. Носи назив "Кастинг" јер алудира на стална тестирања, где ми као људска бића, нарочито жена, пролазе кроз разне врсте тестова и одређених аудиција за одређене улоге", каже Едита Кадирић.

О својим радовима уметница говори о једном нарцисоидном друштву у ком живимо.

"У њеној суштини је заправо проблематика анализе једног нарцисоидног друштва, којег смо нажалост део, и говори како никад више техничких могућности за комуникацију, друштвене мреже, сви смо повезани, на хиљаде пријатеља, а никад већа отуђеност међу људима", каже уметница.

Едита Кадирић се школовала на Академији уметности у Новом Саду, на Факултету ликовних уметности у Београду, и Факултету лепих уметности у Барселони, где се након студија у Србији, усавршавала. О свом школовању у различитим градовима и утицају који је то имало на њено формирање.

"Свакако је то имало утицаја, те новосадске и београдске студије су биле младост и све што се дешава у младости има посебан шарм, тако да сам квалитет студија не могу рационално да оценим. За мене је то драгоцен период из ког сам јако пуно учила од својих професора, колега...мислим да сам имала врхунску едукацију у Србији.

Што се тиче Барселоне, то је дошло доста касније, јер сам тамо стицајем околности тамо почела да живим и тамо сам завршила мастер за интермедије и за уметничку продукцију и то је потпуно други вид студирања, врло слободног, индивидуалног...велика је повезаност међу колегама, међу градским институцијама и много више финансијски факултет нуди", каже Едита.

Говорећи о својој изложби у Београду, уметница каже:

"Мени је јако драго што сам се ја представила након 25 година у Београду, који је један од мојих градова где сам живела, који јако волим и где имам пријатеље", каже Едита.

Уметница нам такође говори о изложбама код нас и иностранству:

"Изложбу сам поставила пре десетак дана, морала сам да се вратим у Суботицу, тако да нисам добила пуно фидбекова, али сам добила неколико феноменалних приватних мејлова од људи који су били одушевљени изложбом и јако испровоцирани.

Пошто сам дуго радила у Немачкој, са професионалним галеријама, у Шпанији, Француској...то је потпуно друга атмосфера публике. Постоји новац који се улаже у уметност, па је веће инетресовање и одазив", каже уметница.

Едита са породицом живи на релацији Шпанија - Србија, а сада и Француска, будући да породица, због супругових обавеза борави и у Француској. С обзиром на Едитин дугогодишњи живот у иностранству, она се осврнула и на живот наших људи у дијаспори и сусрета са њима.

"Мислим да наших људи има свугде...ако желите да их нађете, свугде ћете их наћи. Пошто се углавном крећем у уметничким круговима, то је моје племе, мој миље, сви људи који су својевремено отишли у Барселону да студирају неку уметност, филм, музику, свеједно, ми смо се упознавали и дружили итекако", каже уметница.

У једном тренутку, нашем неформалном разговору, придружио се и Едитин супруг, Пабло, Шпанац, антрополог по занимању, који је приметио доста сличности између људи наших двеју земаља.

Остављамо овај занимљив пар у нади да нећемо чекати још 25 година да се наша уметница поново са својим делима представи свом и нашем Београду.