Револуција емитовања

Кривац за оволики искорак напред је нико други до Би-Би-Си. Као што је свима познато, ова компанија већ деценијама уназад поставља стандарде који убрзо постају дефиниција електронских медија. Тако је било и овог пута.

Како наводи Бен Галоп, уредник Би-Би-Сија за спортске програме на дигиталним платформама и Формуле 1, поред очекиване огромне гледаности, могла се приметити и посебна заинтересованост гледалаца за дигиталне услуге које је за време Олимпијских игара пружао Би-Би-Си. Вероватно да су поводом ове ексклузивне праксе емитовања спорт пратили и они који би иначе били мање заинтересовани за овакве садржаје. Британски јавни емитер је показао да може и шта сад даље?

Сада када је циркус напустио наш град остаје обавеза као изазов да се све оно виђено понови у наредним не само спортским, већ и у другим телевизијским садржајима.

Тачка без повратка

Већ је постало правило да су велики спортски догађаји катализатор за промене и иновације. Тако је било од појаве телевизије у боји до увођења HD-а. Сада смо наново сведоци да се још једном дошло на „point of no return" и да ће даља судбина телевизије бити трасирана оним што се видело у преносима из Лондона, наводи се у блогу господина Галопа.

Али прича се не завршава на томе. Да би парадокс био већи, Би-Би-Си већ планира наредне кораке, као што је ширење понуде за мобилне телефоне, укључујући ту и увођење Би-Би-Си Спорт апликације за смарт телефоне, унапређење онлајн преноса уживо, развој ефикасне услуге Повезана ТВ, као и усавршавање програмске шеме на основу искуства са 24 посебна канала на којима су могле да се истовремено прате такмичења са Олимпијских игара. Неће бити сувишно споменути да ће оваква стратегија ове острвске компаније направити само још већи јаз са свим осталим емитерима који и овако већ увелико каскају за више него напредним трендовима Би-Би-Сија.

Време дигиталних промена

Можда је већ дошао час да се уведе синтагма „историјат дигитализације": Пројекат дигиталних Олимпијских игара почео је 2005, након што је Лондон добио право да организује игре. Би-Би-Си је желео да Олимпијада 2012. буде у потпуности доступна за дигиталне медије.

Тајминг је био савршен и ишао је наруку стратегијама за финалну експанзију дигитализације. Ево о чему је реч: да је на пример кандидатура добијена 2008. године, то би свакако било прерано, пре свега из техничког угла посматрања. Тада би капацитети за емитовање били неупоредиво слабији него данас, а гледаоци би у свом поседу имали далеко мање пријемника, односно платформи за пријем невероватних могућности чијих смо данас сведоци. Дакле, 2012. година била је прави погодак будући да је то управо преломна година када се у Великој Британији искључује аналогно и прелази на потпуно дигитално емитовање телевизијског сигнала.

Mного тога се променило у претходних седам година. У 2005. години није било таблет рачунара, већина људи је мобилне телефоне користила само за позивање и слање порука, тек половина британских домаћинстава имала је дигиталну телевизију, друштвене мреже су биле у повоју - Фејсбук је тек узимао маха, док Твитер није ни постојао.

Дошло је ново време када су гледаоци спремни за пријем нових начина спортског извештавања и оно што је најважније, када већина поседује уређаје и има приступ сигналу који је потребан да би дигитално искуство могло бити доживљено.

Чувари вашег тренутка

Показало се да су Олимпијске игре у Лондону прави подстрек за коришћење нове врсте медија који вам пружају могућност да сте у сваком тренутку потпуно повезани. Статистике су прилично охрабрујуће и оне говоре да је 39 милиона Британаца приступало сајту Би-Би-Си Спорт преко својих мобилних уређаја.

Основни мото Би-Би-Сија код овогодишњих Олимпијских игара био је: више никада нећете пропустити тренутак. Овај слоган се односио на сваки спорт на играма. Укупно 2.500 сати видео садржаја са 24 различита видео стрима у било ком тренутку! Током 17 дана трајања игара, око 24 милиона гледалаца гледало је најмање 15 минута садржаја који су били у понуди услуге Red Button, што је мотивишући податак који показује да је публика била заинтересована за различите спортове. Сваки од 24 канала којима су биле покривене Олимпијске игре у сваком тренутку пратило је најмање 100.000 гледалаца, наводи се у тексту Бена Галопа.

У следећој табели могу се погледати подаци о гледаности 20 најгледанијих спортова преко услуге Red Button (нису укључени подаци за Freeview платформу).

Осим феноменалног пораста у истовременом гледању више преноса, било је и других дешавања у праћењу спортских догађаја.

25. канал

Протекле Олимпијске игре дефинитвно су укључиле још једну дисциплину у којој је позван свако да игра. Блоговање, твитовање и још многи начини интерактивних комуникација доживели су прави процват. Овај живи и динамични виртуелни свет можемо назвати 25. каналом Олимпијских игара. Свакако најпосећенији полигон ових правих надметања спортова за прстиће био је Би-Би-Сијев сајт Лондон 2012, где су новинари могли на једном месту да имају увид у све вести из свих олимпијских спортова. У суштини, и ово представља нови облик интеракције у којој све мању улогу играју формалне улоге новинара или гледалаца, а све већу вредност добија сама вест чији је извор сада споредно питање.

Затим, ту су и незаобилазне друштвене мреже. Ово је био прави повод да се тестира друштвени утицај Твитера. Ово ефикасно средство комуникације постало је право место сусретања на коме су олимпијци могли да разговарају са својим обожаваоцима. Тако су и новинари Би-Би-Си Спорта интензивно користили Твитер за време трајања Олимпијских игара.

Сложићемо се, овогодишње Олимпијске игре су доказале да рецепција мас-медија доживљава незаустављив и динамичан обрт. Остаје само питање пролазног времена свих учесника ове праве дигиталне олимпијаде која је у току.