БиХ: Дигитализација у ћорсокаку

Окончање процеса дигитализације у Босни и Херцеговини значи дефинитиван прелазак из 20. у 21. век, сматрају стручњаци. Рок за то је 17. јун ове године, до када би у целој Европи требао бити угашен аналогни систем емитовања.

У последњих седам година, колико у Босни и Херцеговини траје процес преласка са аналогног на дигитални систем, мало шта се урадило, а све је додатно успорено и због политичких неслагања у земљи.

Последњи покушај да се ствари убрзају био је крајем прошле године, када је Регулаторна агенција за комуникације БиХ организовала заједнички састанак свих учесника у том процесу. До данас се мало тога променило, каже Синиша Петровић, помоћник директора за радио-фреквентни спектар у Регулаторној агенцији за комуникације (РАК).

"Од новембра до данас нису се десили никакви озбиљнији помаци у реализацији процеса дигитализације. Већ после округлог стола, који је био одржан крајем новембра, направили смо интензивну кампању договарања, пре свега са јавним радио-телевизијским сервисима. Чинило се да смо направили одређене помаке, међутим, до данас нисмо реализовали ниједан од договора који је постигнут на тим састанцима", наводи Петровић.

Уколико се до 17. јуна ове године не заврши процес дигитализације, аналогни систем емитовања ће моћи да покрије тек делић садашње територије, а сметње у емитовању неће имати ко да отклони. Последице неспровођења дигитализације у БиХ су несагледиве, сматрају у РАК-у. Помоћница директора за емитовање у РАК-у, Хелена Мандић, објашњава шта Босну и Херцеговину чека у јуну уколико се процес дигитализације не заврши.

"Фактички, ниједна станица неће моћи да ради на додељеним френкфенцијама. Односно, могу наставити да раде, међутим имаће сметње од суседних земаља, а ми ћемо бити дужни, по међународном споразуму, да све те сметње које наше станице узрокују станицама из суседних земаља, отклонимо, што ће сигурно довести до гашења одређеног броја станица. Агенција покушава у овом тренутку да интензивно анализира постојећи законски и регулаторни оквир, укључујући и овај међународни споразум, покушавајући да предвиди неку ситуацију у којој ћемо покушати, колико је то уопште могуће, да после 17. јуна смањимо штету коју ће ТВ станице сигурно да трпе", тврди Мандић.

"Ми смо чекали последњи воз, а то се не сме пропустити. Процес дигитализације иде споро или стоји, а неки од учесника у поступку се првенствено баве међусобним окривљавањем, сумњичењем и пребацивањем одговорности, па чак и политикантством", констатује Пламенко Ћустовић, члан савета Регулаторне агенције за комуникације.

О каквим је заправо проблемима реч, објашњава Синиша Петровић, помоћник директора за радио-фрекфентни спектар у РАК-у.

"Проблема има више. Пре свега од набавке опреме до расподеле опреме и власништва над опремом за дигитално емитовање и пренос телевизијског сигнала између три јавна телевизијска сервиса. Чини се да је то можда и основни разлог нерешавања осталих питања. Сви очекују, пре свега, да се направи уговор о расподели власништва над опремом коју држава набавља за три јавна телевизијска сервиса", каже Петровић.

Прва фаза процеса дигитализације крајем прошле године у потпуности је блокирана јер Радио-телевизија Републике Српске, како тврде у државном Министарству промета и комуникација, не дозвољава инсталирање већ купљене дигиталне опреме на њихове објекте. Овај посао у Федерацији БиХ је у потпуности завршен. БиХ сада чека друга, много компликованија фаза дигитализације.

"Опрема која је намењена за те објекте ускладиштена је у Сарајеву и требало би да буде отпремљена на место инсталације", речи су Мехмеда Аговића, саветника министра за промет и комуникације.

Милош Шолаја, члан савета Регулаторне агенције за телекомуникације БиХ, подсећа да је Споразум за планирање дигиталног земаљског сигнала ратификован још пре седам година, те да је одговорност за његово неспровођење - искључиво политичка.

"Последице су политичке. Становништво остаје без информација. На међународном плану БиХ губи углед и губи поверење. Економске последице се пре свега огледају у томе што комерцијалних програма неће бити, комерцијални програми из других држава ће се видети на територији БиХ, поскупљује сам процес дигитализације, успорава се или се чак прекида развој програмских садржаја", оцењује Шолаја.

Уколико Босна и Херцеговина не испуни све своје обавезе до 17. јуна, што се, како ствари сада стоје, чини немогуће, јавни сервиси морали би емитовати програм или на интернету или путем кабловских мрежа уколико желе да програмски покрију територију коју данас покривају.