Читај ми!

ДТВ – резултати истраживања

На недавно завршеној конференцији SEE Digi.TV пројекта у Будимпешти, Асја Рокша Зубчевић из Регулаторне агенције за комуникације Босне и Херцеговина представила је резултате истраживања које је обављено у новембру 2012. године на узорку од 1.010 испитаника. Подаци су добијени анкетирањем путем телефона, а услов за учешће био је да су учесници у анкети пунолетни и да су најмлађи у домаћинству.

Подаци добијени овим истраживањем говоре да се аналогно земаљско емитовање користи као примарни извор пријема ТВ сигнала, посебно у руралним областима, док су "нове технологије" доступније у урбаним срединама. Промотивна кампања која се односи на прелазак са аналогног на дигитално емитовање треба да је интензивнија у руралним подручјима, па је због тога важно обавештавање путем телевизије и Колцентра. Такође, упознавање становништва руралних области са технолошким иновацијама је од изузетног значаја.

Пријем ТВ сигнала у БиХ најчешће иде преко кабловске дистрибутивне платформе (43,3 одсто) у урбаним срединама, који следи земаљска платформа (42,9 одсто) у руралним срединама. Релативно је мала заступљеност у коришћењу сателитске платформе (12 одсто) у руралним подручјима, коју следи IPTV платформа (9,4 одсто). Кабловску и IPTV платформу мање користе незапослена лица.

Што се тиче података добијених за ТВ уређаје, они показују да већина учесника у анкети поседује у просеку један аналогни ТВ уређај (79,8 одсто), док 32 одсто има најмање један HD  телевизор. 21,6 одсто испитаника има у власништву више од једног аналогног телевизора, док је 7,7 одсто изјавило да поседује више од једног HD телевизора.

26,6 одсто испитаника редовно или повремено користи интернет, и то већином мушкарци, млади и запослени.

Свест јавности о преласку на дигитално емитовање

45,4 одсто испитаника информисано је о плановима који се односе на искључивање аналогног сигнала. Највећа информисаност је у урбаним срединама, међу мушкарцима и запосленима. Већина информисаних тврди да не зна за када је искључење планирано (70,4 одсто), а многи уверавају да нису исправно информисани. Симптоматично је то што већина учесника сматра да није у довољној мери упозната са свим потребним подацима у вези са преласком на дигитално емитовање (71,5 одсто), док они који себе сматрају информисаним најрадије бирају телевизију као примарни извор информација (62,8 одсто). Сваки четврти учесник наводи пријатеље и породицу као значајан извор информација. Више од половине учесника наклоњена је традиционалним медијима као месту на коме се могу информисати. Занимљиво је да вебстранице нису пожељан медиј за популацију трећег доба, док учесници из руралних подручја више воле да добијају информације преко Колцентара.

Очекивања од дигитализације

Шта очекују анкетирани?
Побољшани квалитет аудио и видео сигнала (57,7 одсто); разноврсност садржаја (29 одсто);
26,7 одсто није упозната са оним што доноси дигитализација.

Свест јавности о опреми за пријем дигиталног ТВ сигнала

Више од половине учесника тврди да су упознати са опремом неопходном за пријем дигиталног ТВ сигнала (52,2 одсто); под опремом учесници подразумевају сет-топ-боксове (36,6 одсто) и нове HD телевизоре (33,6 одсто).

Трошкови у вези са дигитализацијом

Више од трећине учесника не зна да ли ће имати трошкове везане за дигитализацију (37,1 одсто), док скоро половина очекује додатне трошкове (45,7 одсто). Лица у трећем добу и незапослени веома су мало информисани; учесници који очекују додатне трошкове најчешће помињу трошкове везане за куповину сет-топ-бокса (47,4 одсто), као и набавку нових ХД телевизора (40 одсто).

Куповна моћ

Док скоро половина учесника (46,9 одсто) тврди да би могли да обаве куповину неког од уређаја, мање од трећине (31,1 одсто) сматра да нема могућности за то, а реч је већином о старијим или незапосленим лицима.

Потреба за субвенцијом

Више од половине испитаника (56,8 одсто) тврди да није у стању да набави потребну опрему без субвенција. Чини се да је то много више случај са старијима, незапосленима и лицима из руралних подручја. Потребе за субвенционисаном куповином уређаја веома ће зависити од реалних цена на мало, а у великој мери утицаће и будући став грађанства о потребама за субвенцијом.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 01. јул 2024.
31° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару