Подршка завештању органа

У Београду је одржан скуп "Улога цркава и верских заједница у националном програму за трансплантацију". Први пут, представници свих верских заједница упутили су заједничку поруку: подржавамо програм завештања органа искључиво због очувања људских живота.

У заједничкој изјави коју су потписали представници верских заједница у Србији наводи се да "јудаизам, хришћанство и ислам сматрају живот бескрајном вредношћу и религијска обавеза је лечити оболелог, излечити болест и продужити живот".

Верски званичници изстићу да подржавју идеју стварања националног програма завештања органа "искључиво у сврху очувања људских живота, искључујући могућност да се органи користе за медицинске експерименте, или у наставне сврхе за студенте медицине".

"Обавеза спасавања живота лежи како на појединцу, тако и на заједници. Лекар има божанску лиценцу и библијски и курански мандат да користи своје лечничке способности да лечи болесне и тако сачува и продужи живот", сматра Рабин Исак Асијел.

Београдски имам Елдин Ашћерић наводи да донирање мора бити добровољно, јер су хуманост и доброчинство добровољни.

"Друга ствар, ако се ради о живој особи, може бити донирање парних органа, који су витално важни за особу која је оболела, а да се при том не угрози живот. Трећа ствар је, да донација не сме угрозити живот донатора, и четврта ствар јесте да донација не сме бити предмет трговине", рекао је имам Ашћерић.

И хришћанство нас учи да је Исус дао живот за човека, за спасење, и духовно и телесно, и да је порука Јеванђеља, да треба да помажемо ближњима.

"Да будемо спремни да део свог тела, не угрожавајући свој живот, који је такође дар Божији, поклонимо ближњем, уколико тај наш поклон, дар, може да продужи, макар за кратко његов живот", каже епископ јегарски Порфирије.

Причу о значју завештања органа представник католичке цркве и директор "Каритаса" и Владислав Варга илустровао је догађајем из своје младости.

"Када сам био у Риму на студијама, тада 1968, изненадио сам се када сам прочитао име улице, која се звала једног Њокија. Питао сам ко је то? То је био католички свештеник, који је завештао органе већ тада, и дао своје очи, једном младићу, када је умро у несрећи. Дакле његове очи, после више година и данас живе!"

Према подацима надлежних установа, четири хиљаде пацијената у Србији је на хемодијализи док је 1.300 особа на листи чекања за трансплантацију бубрега. Нема прецизних података колико наших грађана чека на здраву јетру или срце.