Акција за "здраво" пословање

Кампања "Питајте када" је настављена ове седмице. Носилац медијских активности је РТС, а Национална алијанса за развој локалне економије (НАЛЕД) ће пратити рад институција и извештавати о њиховој спремности да отклоне административне препреке за пословање. 

Кампања ће трајати годину дана, а кључне теме којима ћемо се бавити су убрзавање издавања грађевинских дозвола и борба против сиве економије. Грађани ће, као и до сада, моћи да пријаве лоше бирократске процедуре на које наилазе, не само у тим него и у другим областима. 

Србија је по извештају Светске банке "Дуинг бизнис" по брзини издавања грађевинских дозвола сврстана на 179. место од 185 земаља, са просеком издавања дозвола од 279 дана.

Србија је сада у кругу 10 најлошијих земаља када је у питању време за добијање грађевинских дозвола, али не зато што су услови побољшани већ зато што су ти услови у неким другим земљама у међувремену постали још гори. НАЛЕД је урадио озбиљну анализу тим поводом. 

Потпредседница Управног одбора Националне алијансе за локални економски развој Ана Брнабић захвалила је РТС-у на партнерству у камапњи.

"Грађевинске дозволе дефинитивно су један од највећих проблема у Србији и ми ћемо ове године поново бити у групи 10 најлошијих земаља по Дуинг бизнис извештају Светске банке", рекла је Брнабић.

Према њеним речима, највећи проблеми у процесу издавања грађевинских дозвола су неусклађеност Закона о планирању и изградњи са секторским законима које прате јавна предузећа у процесу одлучивања о грађевинским дозволама, као недостатак једношалтерског система на који је влада указала.

Говорећи о превазилажењу проблема, Брнабић је рекла да Закон о планирању и изградњи мора да се усклади са секторским законима и сада је велика шанса јер су измене закона у процедури и требало би их усвојити до краја године.

"Друга  ствар која мучи генерално законодавстви у Србији је процедура усвајања подзаконских аката. У овом случају девет подзаконских аката се није донело, иако је закон усовојен са скоро четири године закашњења, што би требало исправити у овом процесу", рекла је Брнабић.

Она је рекла да је Македоније увела праксу да се само електронским путем могу подносити захтеви за грађевинске дозволе и онда се електронским путем прати процес издавања тих дозвола.

Општина Инђија је увела да се електронским путем прати процес издавања грађевинских дозвола. "Проблем код нас је што је доста ингеренције у републичкој надлежности", каже Брнабић.

Удео сиве економије у укупној екониомији је 24 одсто. Према њеним речима, постоје три основна начина које НАЛЕД предлаже да се то реши.

"Први начин су подстицајне мере смањивање пореза на најниже зараде. Други део су репресивне мере - кажњавање људи који раде у сивој економији. Битно је нагалсити да је свако раднио место у сивој економији је једно радно место у легалној економији, тако да треба едуковати људе око тога. Једна од стваки за коју се НАЛЕД залаже су измене закона који се тичу инспекција, тако да не постоји више преклапање надлежности инспекцијских органа а самим тим и њихово успоравање", објаснила је Брнабић.  

РТС и НАЛЕД ће покренути још две иницијативе. Прва је избор локалне самоуправе која има најбоља решења за рад администрације. Од 10 најбољих самоуправа, РТС ће урадити телевитијске прилоге који ће бити емитовани на нашем програму. Друга иницијатива је шалтерметар где ћемо позвати грађане и привреднике да пријављују најлошије шалтере на које наилазе.

Идеја кампање је да се скрене пажња јавности и изврши позитиван притисак на надлежне институције да обећају не само шта, већ када ће одређени бирократски проблеми бити решени.

Привредници и грађани ће преко веб сајта НАЛЕД-а и путем друштвених мрежа, моћи да пријаве компликоване процедуре које ометају њихово пословање или свакодневно функционисање и да питају изабране представнике власти када ће ти проблеми бити решени.

Сви прикупљени предлози ће бити објављени на сајту НАЛЕД-а, а најзначајнија питања ће бити обрађена у оквиру "Сиве књиге прописа" и достављена у форми петиције председнику Владе РС и ресорним министрима од којих ће се тражити конкретан одговор.

Циљеви кампање су јачање свести грађана о значају постојања добрих услова за "здраво" пословање привредника у циљу обезбеђивања нових радних места и унапређења квалитета живота, подстицање грађана и привредника да се укључе у акцију и укажу на конкретне административне проблеме са којим се суочавају у свом пословању и свакодневном функионисању.