Тесла - инспирација и путоказ

Већ као тридесетогодишњак чији патенти наговештавају нову развојну епоху техничке цивилизације, Никола Тесла опчињава савременике не само својим изумима већ и својом харизматичном личношћу. Томас Комерфорд Мартин (Thomas Commerford Martin, 1856-1924), председник чувеног Америчког института електроинжењера (AIEE), написао је књигу Изуми, истраживања и записи Николе Тесле (The Inventions, Researches and Writings of Nikola Tesla), где на пет стотина страница излаже Теслина дотадашња достигнућа. Ова књига, у издању Electrical Engineer, одмах је распродата 1893. године, а већ 1894. године штампано је њено друго издање.

О Николи Тесли написан је велики број сценарија за позориште и филм, још више књига и безброј чланака. Тесла опчињава својим великим делима, генијалним умом, харизмом, животном филозофијом и хуманизмом. Непресушна је инспирација за уметнике и путоказ за оне који бирају пут којим се ређе иде.

Теслини иноваторски доприноси утицали су на техничко-технолошки развој цивилизације, на стварање комфорнијих услова за живот.

Теслина чудесна личност утицала је на једну значајну делатност и појединачне судбине људи који су јој се посвећивали. Као што је Сократова личност утицала не само на развој филозофије већ и на опредељење појединаца да јој се професионално посвете, или као што је Алберт Ајнштајн значајан за промоцију физике, а Дмитриј Мендељејев хемије, као што је и Сигмунд Фројд синоним за психијатрију, тако је за промоцију електротехнике несумњиво најзначајнији Никола Тесла.

Тесла је у електротехнику унео идеализам, о чему Михајло Пупин нашироко пише као о главној покретачкој сили развоја америчке науке и њеног општег просперитета. Тај Теслин идеализам, његова харизматична личност и магнетно поље са којим се играо у својим чудесним експериментима и обуздавао га да служи човечанству, више су него довољни разлози да се Тесла, још за живота, устоличи као мит. Мит о Николи Тесли, како време пролази, не само да не бледи већ постаје све популарнији и привлачнији, а налази одраз у великом броју књига, сценарија и чланака о његовој личности.

Чудо из 1953. године, у виду првог радио-апарата у метохијском селу Радавцу код Пећи, и приче о чудесној личности Николе Тесле, определили су професионални пут аутора овог текста. На Еектротехничком факултету у Београду нисам био једини студент који се за изучавање електричног и магнетног поља, тих чудесних ванчулних физичких појава, определио магијом Николе Тесле. Оснивач овог факултета, стари професор Александар Дамјановић, који је завршио студије на Сорбони, познат и под надимком „Газда", истакнути „Теслијанац", често је говорио о томе како је и њему Тесла трасирао животни пут.

Један стари строги академик, не поричући Теслину генијалност, критички је говорио о његовом научном раду. Један други научник написао је књигу о Теслиној идеји бежичног преноса енергије, доказујући да због појаве расипања није могућа њена реализација. Али и та два „најоштрија критичара" са топлином говоре о Теслиној личности и о његовим моралним вредностима и човекољубљу.

Обрушила се и на мене груба реалност нанизаних зрелих година. Марширам кроз позно животно доба, где ми пред критицизмом и сумњама бледе бројни идеали и руше се многи митови. Једино Тесла остаје висок и чист, какав је увек и био, телесно и духовно.