Дуга ноћ цркава

По већ устаљеној пракси, те ноћи је више од 330.000 посетилаца обишло преко 700 отворених цркава, у којима је било понуђено око 3.250 разноликих садржаја. Само у Бечу било је отворено 180 богомоља које је обишло 150.000 посетилаца.

Симболичан почетак манифестације означила су црквена звона, која су истовремено одјекнула широм алпске Републике.

У склопу садржајне понуде Дуге ноћи цркава одржани су многобројни концерти, разгледања храмова, књижевне вечери, пројекције филмова, изложбе, дискусије.

Иницијатори пројекта истичу да је циљ свега да се охрабре људи који иначе не обраћају посебну пажњу на цркве, да их посете и упознају људе који се тамо окупљају, као и да се нагласи присутност хришћана у овој земљи. У тој ноћи цркве буду препуне родитеља са децом, љубитеља архитектуре, музике, верника, неверника, као и свих оних који свој духовни живот желе да прошире.

Овај екуменски пројекат у коме учествују све хришћанске цркве које су признате у Аустрији, а има их 16, и које чине Екуменски савет цркава Аустрије, на свој начин подржавају и православне цркве.

Ове године, до касно у ноћ, биле су отворене и две српске цркве.

У храму Васкрсења Христовог у другом бечком кварту владика Андреј је одржао предавање о хришћанским празницима, а на концерту византијске духовне музике учествовали су женски храмовни хор под вођством Јелене Смиљанић и чланови појачке школе Свети Јован Дамаскин из Новог Сада.

Посебно свечано било је у храму Рођења Пресвете Богородице у 16. бечком кварту. Овај храм, који треба да се реконструише, бечки Срби су добили на поклон од Римокатоличке цркве 2013. године.

За многобројне посетиоце, међу којима је било и доста Аустријанаца, била је постављена изложба ручних радова и осталих типично српских експоната.

После вечерњег богослужења, свој први наступ имао је новоосновани дечји хор, затим је веома успешан концерт одржао мешовити хор бечке Црквене општине, а епископ је и у овоме храму одржао своје предавање на немачком језику.

Оба хора води диригентица Бисерка Васић, која се до сада истакла својим диригентским радом у београдским храмовима светог Александра Невског и светог великомученика Георгија, као и у театру Мадленијанум.

Духовне песме које су се те вечери чуле у новом српском храму, зауставиле су време и на најбољи начин потврдиле мишљење немалог броја префињених духова, који музици дају предност пред свим осталим облицима стваралаштва, јер сматрају да је она предодређена да дотакне саму срж драме људске егзистенције и бит уметности.

Следеће године манифестација Дуга ноћ цркава треба да се одржи 9. јуна.