Портрет - Ђорђе Марјановић

Ђорђе Марјановић, звезда југословенске и српске забавне музике, врхунац популарности је досегао у периоду од 60-их до краја 80-их година прошлог века. Професионалну каријеру започиње 1958. године у Нишу. Позвао га je шеф једног београдског оркестра да пева у паузи између наступа певача забавне и народне музике. Ђорђе је отпевао четири песме: „Звиждук у осам“, „Плаво у плавом“, „Стидљива серенада“ и кантри песму из једног филма. Публика је тако добро реаговала да је тражила бис. Његово појављивање на телевизији са песмом „Звиждук у осам“ одмах се претворило у опште одушевљење. Марјановић је био први певач забавне музике на простору Југославије који није само стајао за микрофоном већ је падао на колена, у емотивном налету се ваљао по поду, плакао, бацао сако у публику. Специфичним сценским наступом, до тада невиђеним на нашим просторима, освојио је срца обожавалаца - такозваних „ђокиста“, који су широм Југославије основали бројне клубове од којих многи постоје и данас. Прву ЛП плочу „Музика за игру" Марјановић објављује 1959. године за ПГП РТБ. Уследили су наступи и бројне награде на југословенским фестивалима забавне музике: „Београдско пролеће“, „Фестивал Опатија“, „Ваш шлагер сезоне“, „Сплитски фестивал“, „Песма лета“... Од 1963. године започиње каријеру и у Совјетском савезу. О томе колика је била његова популарност, говори податак да је петнаест пута заредом наступио на стадиону „Лењин", сваке вечери пред око 15.000 посетилаца. Добитник је великог броја награда и признања, а неке од њих су: „Сретењски орден трећег степена“ (2015), „Златни микрофон Радио Београда“ (2016), „Златна плакета Београда“, признање „Национални естрадно-музички уметник Србије“. Председник СССР Михаил Горбачов доделио му је „Орден за учвршћивање пријатељства и ширење културних веза између Југославије и СССР“. Песме Ђорђa Марјановићa су и данас радо слушане.