Моћни гласови – Ethel Waters

Рођена је у Честеру, у Пенсилванији. Према речима историчарке џеза Розете Рајц, њено рођење на северу и њен путујући (или номадски) живот изложили су је многим културама. На свој 17. рођендан, присуствовала је костимираној забави у ноћном клубу, где су је убедили да отпева две песме - толико је импресионирала публику да јој је понуђен професионални посао у позоришту „Линколн“ у Балтимору.

Након Балтимора, Вотерсова је наступала на турнеји црначког водвиља, како је рекла, „од девет до несвести“. Упркос раном успеху, запала је у тешка времена и придружила се карневалу који је путовао теретним вагонима ка Чикагу. Али, није дуго издржала са њима и убрзо је кренула на југ,  у Атланту, где је радила у истом клубу као и Беси Смит. Смит је захтевала да се Вотерсова не такмичи у певању блуза са њом. Вотерсова је певала баладе и популарне песме. Око 1919. године, Вотерсова се преселила у Харлем и постала извођачица у „Harlem Renaissance“ 1920-тих.

Њен први посао у Харлему био је у Едмондовом подруму, клубу са црначким покровитељством који се специјализовао за популарне баладе. Глумила је у „blackface“комедији „Hello 1919“. Историчарка џеза, Розета Рајц, истакла је да су, до тренутка када се Вотерсова вратила у Харлем 1921. године, жене које су певале блуз музику биле међу најмоћнијим забављачима у земљи.

1921. године, постала је пета црнкиња која је снимила плочу за малу издавачку кућу „Cardinal Records“. Касније се придружила кући „Black Swan“, где јој је пратилац био Флечер Хендерсон. Вотерсова је касније коментарисала да је Хендерсона тежио да наступа у класичнијем стилу него што је она преферирала, често јој је недостајао „онај проклети бас“.

Снимала је за „Black Swan “ од 1921. до 1923. године. Њен уговор учинио ју је најплаћенијом црном музичком уметницом у то време. Почетком 1924. године, „Парамаунт“ је купио „Црни лабуд“, а она је остала код њих током целе године.

Први пут је снимала за „Колумбију“ 1925. године, постигавши хит са песмом „Дајна“. Са Ерл Денсером, придружила се ономе што се називало „white time“  - „Keith Vaudeville Circuit“, водвиљ који је наступао за белу публику и комбиновао се са пројекцијама немих филмова. Добили су одушевљене критике у Чикагу и зарадили нечувену плату од 1.250 америчких долара 1928. године. 1926. године, снимила је песму „I'm Coming Virginia“, коју је компоновао Доналд Хејвуд. 1929. године  Вотерс и Рајт су аранжирали необјављену песму Хари Акста „Am I Blue?“, која је коришћена у филму „On with the Show“ и постала је хит и њена препознатљива песма.

Године 1933, Вотерс се појавила у сатиричном филму у коме су учествовали само црнци, „Руфус Џоунс за председника“, у којем је дечји извођач Семи Дејвис Млађи играо Руфус Џоунса.

Наставила је да глуми у „Котон клубу“, а 1933- године имала је главну улогу у успешној бродвејској музичкој ревији Ирвинг Берлина „As Thousands Cheer“. Постала је прва црнкиња која је интегрисала позоришни округ Бродвеја више од деценије након критички хваљених наступа глумца Чарлс Гилпина у представама Јуџин О'Нила, почев од „Цара Џоунса“ 1920. године.

Снимила је више филмова, а 1939. године постала пје рва Афроамериканка која је глумила у сопственој телевизијској емисији, „Шоу Етел Вотерс“, на њујоршкој телевизијској станици NBC.

Вотерс је номинована за „Оскара“ за најбољу споредну глумицу за филм „Пинки“ (1949) у режији Елие Казана. 1950. године, освојила је награду Њујоршког драмског критичара за своју улогу поред Џули Харис у представи „Члан венчања“, а обе су поновиле своје улоге у филмској верзији из 1952. године.

За свој допринос добила је многобројна признања и награде.