Џез великани – Serge Chaloff

Рођен у музичареској породици пијанисте и композитора Џулијуса Чалофа и водеће бостонске учитељице клавира, Маргарет Чалоф, учио је да свира клавир од шесте године и похађао часове кларинета код Мануела Валерија из Бостонског симфонијског оркестра. Са дванаест година, након што је чуо Харија Карнија, баритонисту биг бенда Дјука Елингтона, сам је научио да свира баритон, под утицајем Карнија и Џека Вашингтона, баритонисте Каунт Бејзи биг бенда, равивши свој особени стил.

Као тинејџер, свирао је у познатом Изи Ортовом бару у Бостону, а са само шеснаест година, придружио се бенду Томи Рејнолдса, свирајући тенор саксофон. Након тога у бендовима Дика Роџерса, Шепа Филдса и Ине Реј Хатон. 1944. придружио се краткотрајном биг бенду Бојда Рејберна, где је свирао заједно са Дизијем Гилеспијем и Ал Коном, а недуго затим и снимио своје прве снимке са њима, укључујући „Interlude“.

У то време први пут је чуо Чарлија Паркера, који је постао његов главни стилски утицај, али уместо да имитира Паркера, Чалоф био инспирисан његовим примером, „схватајући више емоционалну основу Паркеровог свирања и користећи је као полазну тачку за свој стил“.

Поред рада у великим бендовима које су предводили Џорџи Олд и Џими Дорси, Чалоф је наступао и снимао са неколико малих би бап група, од 1946. до 1947. године, међу којима су били „Big Eight“ Сонија Бермана, „Big Eight“ Била Хариса, „Ralph Burns Quintet“, „Be-Boppers“ Реда Роднија и његов сопствени „Serge Chaloff Sextette“, који је објавио два албума.

Чалоф је постао познато име 1947. године, када се придружио Вуди Хермановом бенду „Second Herd“. Овај бенд је био познат као „Four Brothers Band“, по саксофонској секцији коју су чинили Чалоф, Стен Гец, Зут Симс, Херби Стјуард и мало касније Ал Кон. Био је на многим Хермановим снимцима, укључујући „Four Brothers“, „Keen and Peachy“, и имао је сола у Ал Коновим песмама „The Goof and I“ и „Man, Don't Be Ridiculous“. На овој другој је демонстрирао „запањујућу техничку способност која је била потпуно без преседана на овом инструменту“.

Године 1949. Леонард Федер је уврстио Чалофа у своју књигу „Inside Be-Bop“: „Одлична концепција и извођење, добар укус, чист тон и стил попут Берда учинили су га боп експонентом број 1 за баритон.“