Читај ми!

Уметност интерпретације – Пијаниста Александар Канторов

У емисији ћете чути како овај уметник изводи дела Листа, Брамса и Сен-Санса.

Александар Канторов је рођен 1997. године у породици музичара – његов отац је диригент и виолиниста Жан-Жак Канторов, а мајка му је виолинисткиња. Клавир је почео да учи са пет година, да би потом наставио образовање у класи Пјер-Алана Волондаа, победника пијанистичког такмичења „Краљица Елизабета” у Белгији 1983. године, затим Игора Ласка и што је посебно значајно на Конзерваторијуму „Алфред Корто” у класи Рене Шерешевске, која је јако утицала на формирање његове поетике.

Када је 2019, тада двадестдвогодишњи Канторов овенчан првом, златном медаљом и Гран Пријем на XVI такмичењу „Чајковски”, постао је и први француски уметник који је успео да освоји ово престижно пијанистичко такмичење. Критичари су га тада описали као „Листову реинкарнацију”, а ова, као и друге награде које су потом уследиле, обезбедили су му наступе у концертним дворанама широм света, те сарадњу са истакнутим оркестрима и музичарима. Добитник је бројних признања, међу којима је и престижна Гилмор награда 2024, а његови снимци овенчани су признањима „Diapason d’Or” и магазина „Gramophone”. На отварању Олимпијских игара у Паризу 2024. године извео је Равелову Игру воде, а овај наступ, одржан по јакој киши, привукао је велику пажњу међународне јавности.

Појава овог уметника и његов пијанисткички стил, често описују „као из неког другог времена”, те су честа поређења са великим виртуозима попут Листа.

У емисији ћете чути како је Александар Канторов извео Прву клавирску сонату у Це дуру опус 1 Јоханеса Брамса, на издању дискографске куће БИС из 2024. године. Овај снимак добио је награду магазина „Gramophone” за најбољи клавирски албум те године, а критика је интерпретацију овог француског пијанисте оценила као „моћну, виртуозну и дубоко експресивну”. Како критичари наводе, Канторов није покушао да „укроти сирову, необуздану енергију овог раног Брамсовог дела, већ је у потпуности прихвата и преноси слушаоцима”. Пијаниста спаја бриљантну виртуозност и снажне акордске ударе са нежном, певном лириком, пратећи густу игру различитих гласова и не дозвољавајући ни у једном тренутку да музички ток звучи неконтролисано или хаотично.

Снимак Петог клавирског концерта Камија Сен-Санса реализовао је са оркестром Синфонијета из Тапиоле, којим је дириговао његов отац Жан-Жак Канторов, 2019. године, а критичари су га убрзо оценили као референтно извођење овог дела. Посебно се истиче лакоћа са којом приступа контрастним одсецима – оним изузетне прозрачности и лакоће са једне и продорних, тешких октава са друге стране. У својој интерпретацији, Канторов спаја елеганцију и снагу, а по карактеру се истиче други став у којем дочарава егзотичну атмосферу Египта, по којем је овај концерт и добио назив.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић