Нова дискографија

На свом најновијем албуму, овај реномирани француски певач, посветио се тумачењу сасвим јединственог музичког жанра – француских „мелодија” са оркестарском пратњом. У томе су му помогли истраживачи и уредници центра Палацето Бру Зане, познатог по откривању заборављених страница музичке прошлости и њиховом пажљивом припремању и презентовању данашњој публици. Тако, један од сарадника овог центра, Александар Дратвицки, у програмској књижици наводи: „Овај жанр је, у својој суштини, типично француски. Он припада дугачкој традицији која, од Жан-Батиста Лилија, ставља текст у центар вокалног дела. Док је италијанска опера давала предност мелодијској линији и виртуозитету, а немачка, од Јохана Себастијана Баха до Рихарда Штрауса, свој облик усмеравала ка грандиозној и често монументалној хармонској архитектури, француска традиција је остала верна једној врсти чистоте: јасноћа значења, разумљивост стиха, артикулација речи и њихова емоционална боја биле су приоритети. Ова визија је превладала и у француским мелодијама од њиховог самог почетка: то је интимна, суптилна, често интроспективна музика. У оркестрираној верзији мелодија, приоритет који је дат тексту се не мења, али је сад украшен новим рафинманом, оним који пружају инструменталне боје. Овај жанр одражава уметност сугестије: оркестар не служи само како би појачао глас или подвукао драматичност, већ како би евоцирао атмосферу, тај унутрашњи пејзаж, како би сугерисао слике или импресије”, закључује један од истраживача центра Палацето Бру Зане у свом уводнику.

Управо због тога, ове песме представљају праву посластицу за певача попут Сирила Дибоа, који добија прилику да искаже сав свој таленат у широком спектру ових отмених минијатура, испуњених уметношћу сугестије, деликатношћу и експресивношћу. Зато Дибоа наводи да је сасвим природно што га је ова форма привукла и додаје „пажња која се придаје тонској боји је есенцијална, посебно у интерпретацији тако кратких комада, то је вежба у самој основи мог приступа као мелодисте”.

На овом обимном издању, налазе се двадесет четири мелодије – од остварења аутора попут Сен-Санса, Гуноа, Маснеа, Фореа, Франка, преко Огусте Олмес, Фелисијена Давида, Бенжамена Годара, Луја Вјерна, Амброаза Томе, до композиција мало познатих аутора попут Фернана дела Томбела, Алфонса де Ламартена и Алфреда де Мизета.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић