Вилхелм Шмит: У потрази за заједништвом (1)

Вилхелм Шмит је филозоф који је одлучио да изостави техничку терминологију из својих текстова, те да филозофску аргументацију поткрепи психолошким и социолошким мотивима. Утолико је његов текст проходнији од сродних филозофских покушаја.

Утемељење заједнице он проналази у односу између нашег "ја" и нашег "ми", односно на местима на којима се те две величине, или перспективе, сустичу и узајамно прожимају (не постоји "ја" без "ми", нити "ми" постоји без "ја"). Реч је, наравно, о мотиву који је прогањао све мислиоце политике, од Платона и Аристотела, преко Канта и Хегела, до Хане Арент, Фукоа и Агамбена. И нико од њих није довео у питањe узајамну зависност ове две величине. Истински проблем је, међутим, састав и квалитет везивног ткива. Другим речима, шта то што једну заједницу чини заједницом, шта је оно "једно" за које се и око којег се окупљамо (за-једница)?

Вилхелм Шмит у своме тексту нуди мотиве попут солидарности (која је у очигледној кризи), слободе говора и мишљења (такође у кризи), облика комуникације (који се у доба таблоидног поимања стварности упрошћују и постају опасни по заједницу), дистрибуције истине и лажи, место закона у савременим друштвима, утицај инфлуенсерских заједница са друштвених мрежа, до психолошких модела чија се издржљивост, у савременим заједницама, ставља на најозбиљнију пробу. Како се, дакле, пита Шмит, конституше савремено "ја", а како савремено "ми" у условима какве цивилизација, до сада, није упознала?

С немачког превели Марко и Слободан Дамњановић
Чита Жељко Максимовић
Уредник Иан Миленковић