Имагинарна едиција

Димитриј Фролов: Улога психотерапије на западу и у Русији (1)

У емисији Имагинарна едиција, од 20. до 22. маја, можете слушати текст Димитрија Фролова „Од филозофије до терапије и назад – улога психотерапије на западу и у Русији”.

Имагинарна едиција

Димитриј Фролов: Улога психотерапије на западу и у Русији (1)

У емисији Имагинарна едиција, од 20. до 22. маја, можете слушати текст Димитрија Фролова „Од филозофије до терапије и назад – улога психотерапије на западу и у Русији”.

Димитриј Фролов, руски психолог и психотерапеут, сматра да свака психотерaпија представља комбинацију филозофских претпоставки (које се обично експлицитно не наводе) и с њима повезаних културних, језичких и телесних пракси, док сам психотерапеутски процес укључује дискусију о друштвеном животу клијента, с акцентом на анализи његових унутрашњих искустава, која би требало да доведе до одређених промена у начинима како клијент (пацијент) перципира самог себе, друге људе и свет у целини. Сходно томе, психотерапија је пракса чија је ефикасност условљена првенствено културним факторима, тако да се медицински модели испостaвљају као сувише уски у случајевима који се тичу вредносних или идеолошких питања.

Ова своја становишта аутор поткрепљује поређењем улоге, значаја и успешности психотерапије на западу и у Русији: „док западна друштва претпостављају да у својој основи имају рационалне појединце који следе личне интересе у оквирима буржоаских права и етике, у незападним културама је друштвено понашање регулисано традиционалним нормама, идејама врлина и моралних дужности. У Русији су због специфичности модернизације традиционални регулатори били брзо уништени, а западни институционални модели никада нису до краја уобличени, што је довело до духовног и филозофског вакуума, као и до етичког и правног нихилизма. Тај нихилизам није значио потпуно одбацивање друштвених норми и морала, већ то да су друштвене норме и морални захтеви у Русији постали међусобно контрадикторни, неодређени и збуњујући. Терапеутски трансфер западног хедонизма и индивидуализма у поједностављеном облику (нико никоме ништа не дугује; узмите живот у своје руке и слично) на руско тло, без узимања у обзир локалних особености, доводи до формирања појединца добро прилагођеног ’дивљем’ капитализму, али филозофски, етички и духовно ’мањкавог’. Иако после такве ’дивље’ психотерапије човек може да осети олакшање, ослободивши се терета недоследних моралних и друштвених норми, то никако не значи да је стекао филозофско или психолошко здравље, како год те појмове разумели или тумачили”.

Текст, који је изворно објављен 2025. године, превели су с руског језика Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читао је Жељко Максимовић.
Уреднице емисија Оливера Нушић и Тања Мијовић.

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом