петак, 12.09.2025, 22:40 -> 14:46
štampajПредавања
Виничио Бусаки: Прогрес или еманципација
У овој емисији можете слушати превод излагања италијанског филозофа Виничија Бусакија (Vinicio Busachi), којим је 5. септембра отворено овогодишње заседање међународне Филозофске школе „Феликс Ромулијана” у Зајечару.
Према Бусакијевом мишљењу, сведоци смо општег опадања квалитета политичког дискурса и деловања, и то како на левици, тако и на центру и десници, како на националном, тако и на међународном нивоу. Данашње „флуидно” и „индивидуализовано” друштво карактеришу деполитизација и повлачење из јавног ангажмана, идеолошка празнина, самодовољност и самореференцијалност. Преовлађује култура пролазног, која уздиже оно тренутно и потискује будућност, лишавајући стварност њене временске димензије и перспективе.
У таквом контексту, перспектива еманципације изгледа као живи и потенцијално продуктивни правац за конкретно разумевање могућности реафирмације и реформисања идеала напретка. Ипак, преиспитивање идеје напретка у еманципаторском кључу не може се замислити без дубоке рефлексије о начелима демократије и поновне афирмације кључних начела либерализма.
С тим у вези, Бусаки наглашава неколико конкретних препорука: прво, неопходно је превазићи актуелну неолибералну фазу која државу приказује као непријатеља економског развоја и индивидуалне слободе, како бисмо поново потврдили њен значај; друго, потребно је преиспитати неауторитарне моделе државне управе враћајући начела опозивости власти и међусобног поштовања институција; треће, неопходна је заштита слободе изражавања на двоструком фронту, како од претњи које долазе од страна влада, тако и од претњи које доносе медији и дигиталне платформе, које тренутно вешто манипулишу информацијама; четврто, неопходно је реафирмисати начело да људска аутономија није неограничена (наиме, либерална друштва почивају на претпоставци једнакости у достојанству свих људи, достојанству које је укорењено подједнако у способности појединца да доноси изборе, као и у одговорности према тим изборима и према другима); пето, потребно је препознати приоритет индивидуалних права и подстицати појединце у њиховом достојанству, аутономији и еманципаторском позиву; шесто, неопходно је ојачати понуду образовања и усавршавања, нарочито у аспектима који промовишу критичко мишљење, аутономију у расуђивању и аргументативне, односно контрааргументативне способности.
Превод с енглеског: Душан Смиљанић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић
Коментари