Антонио Лоли и виолински концерт

Након више од петнаест година службе на двору Виртембершке кнежевине, која му је послужила као одскочна даска за турнеје широм Европе, Лолију су током једне од њих, 1774. године, били раскинути уговори, док су његова супруга и син остављени као таоци због породичних дугова. У незавидној позицији, Лоли је прихватио позив царице Катарине Велике и годишњу плату од 4000 рубаља, али уз слободу да наступа широм Европе. Тако је, на пример, концертом у Варшави 5. јануара 1776. завршио једну од својих турнеја, док је од краја 1777. до почетка 1780. продужио одсуство из Русије, на незадовољство дворских чиновника. Током тог периода наступао је у Скандинавији и Немачкој, а 1778. посетио је Карла Дитерса фон Дитерсдорфа у Бечу. Лоли је своју службу у Русији формално окончао крајем 1783. године, после дуготрајног парничења.

Поред путовања повезаних са његовом каријером виртуоза, Лоли је током шездесетих година 18. века сарађивао са три године старијим Пјетром Нардинијем на двору у Штутгарту, под руководством капелмајстора Николе Јомелија. Нардини је био познат не само по оркестарском музицирању, већ и по солистичким наступима, које је одржавао све до деведесетих година 18. века. Према сведочењу музичког писца Шубарта, успевао је да својим музицирањем дирне и најнеосетљивије слушаоце, изражавајући дубоке емоције с лакоћом и природношћу. Његове композиције повезују две особине италијанског стила тог времена: кантабилност и изражајност у спорим ставовима, те продорна експресивност у брзим темпима.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић