Грамофонија – Камерна дела белгијских аутора

Емитујемо снимке композиција Нини Бултерејс, Ива Кулеманса и Албера Делвоа са винила који је објавила продукцијска кућа Алфа у сарадњи са белгијским Министарством културе 1973. године.

Министарство културе фламанског и француског дела Белгије је крајем шездесетих година прошлог века иницирало објављивање едиције грамофонских плоча на којима су се налазили снимци остварења уметника из ове земље. Сарадник у овом подухвату је била компанија Алфа, подружница куће Француски дискофили која је у то време била део Pathé Marconi EMI корпорације. Међутим, едиција истог имена и тематског усмерења је већ постојала неколико година раније у издању компаније Дека, али без учешћа Министарства. Да би се направила разлика између ових серија, каснија издања су уобичајено називана едиција „Култура”. Није познато због чега је дошло до промене у издавачкој структури, али је без обзира на њу ова серија трајала све до почетка осамдесетих година и у оквиру ње је објављено више десетина издања са композицијама које нису биле заступљене на другим носачима звука. То је случај и са плочом коју емитујемо, а која није имала других реиздања, што је чини значајним сведочанством о музици ових аутора и траженим колекционарским артефактом. Композиције Нини Бултерејс и Албера Делвоа су се нашле и на другим плочама у овој едијцији, док Иво Кулеманс није имао других дискографских издања.

Едиција „Култура” се осим по издавачкој структури разликовала и по визуелном идентитету од своје претходнице у издању Деке. Готово сва издања „Културе” су имала идентичан омот са логом едиције преко целе насловне стране, чије су боје мењане у зависности од издања, а такође, разликовали су се и формати винила. Плоче са логом „Културе” су све биле 12 инча, стерео или моно, док су Декина издања сва била моно и на плочама од 10 инча. На плочи коју емитујемо се налази ознака да је направљена у Француској, док је само омот одштампан у Белгији, што није случај са свим „Културиним” издањима. Такође, налепнице на плочама нису униформне, с обзиром на то да Алфа није била суиздавач на свим винилима, већ је поједине плоче објавило Министарство самостално. Иако је немали број композитора који су били заступљени на обе едиције, тек најпознатији међу њима су имали прилике да им дела буду објављена на неком од дигиталних носача, док су код већине снимци под окриљем „Културе” били једина дискографска издања.

Аутор Милан Милојковић

Уредница Сања Куњадић