Жене у музици – Агате Бакер Грендал

Рођена је 1847. године у Холместранду, граду на југу Норвешке као Агате Урсула Бакер, у имућној породици која је неговала наклоност ка уметности: њене две сестре су биле сликарке, а једна соло певачица. По пресељењу у Кристијанију (данашњи Осло) похађала је часове клавира и композиције код истакнутих норвешких музичара тог времена, међу којима је био и Лудвиг Матијас Линдеман. Године 1865. преселила се у Берлин како би на тамошњој Музичкој академији студирала композицију у класи Рихарда Вирста, а клавир код Теодора Кулака. Још у току студентских дана привукла је пажњу својим маестралним извођењем солистичке деонице у Бетовеновом Емперор концерту, а потом је велики успех имала 1868. године у Ослу када је ово дело изводила са оркестром којим је дириговао Едвард Григ, а који ће јој временом постати и један од блиских пријатеља. Наредне године публици се представила и као композиторка, када је на једном од концерата на којима је дириговао Григ извела своје ауторско остварење – Анданте квази Алегрето за клавир и оркестар, а ово дело је топло прихваћено у круговима стручне јавности.

Жеља за додатним усавршавањем одвела ју је 1871. године у Фиренцу код Ханса фон Билова, а потом и у Вајмар, где је 1873. похађала часове клавира и компоновања код Франца Листа. Већ у том периоду почела да гради завидну каријеру концертне пијанисткиње наступајући у нордијским земљама, а такође је са великим успехом свирала у Лондону, Паризу и лајпцишком Гевандхаусу.

Година 1875. донела је Агати Бакер Грендал успех на личном и професионалном плану: ступила је у брак са хорским диригентом и професором певања Олаусом Андреасом Грендалом, а примљена је и на Краљевску шведску музичку академију. Међутим, породични живот ју је приморао да ограничи своју концертну активност и да се, у мери у којој јој је слободно време то омогућавало, усредсреди на компоновање и педагошки рад. У овом периоду добила је и понуде за место професора на Институту Пибоди у Балтимору и Музичког института у Хелсинкију, али је одлучила да их одбије како би се посветила породици.

Када је позвана да на Светској изложби у Паризу 1889. одсвира Григов Клавирски концерт, наступ Агате Бакер Грендал водећи музички критичари тог времена означили су као непоновљив, а Џорџ Бернард Шо прогласио ју је једном од највећих пијанисткиња деветнаестог века. Извори истичу да је стручна јавност била сложна у ставу да је на концерту требало да буду представљена и њена ауторска остварења у којима је показала изузетну емотивност, добро владање формом и поштовање симтерије у обликовању музичког тока. Међутим, ово је и период у којем се суочила са здравственим проблемима везаним за оштећење слуха, а који су јој онемогућили потенцијалне наступе на европским концертним позорницама. Последње концерте одржала је у Шведској и Финској 1901. године. Но, упркос ограничењима, Агате Бакер Грендал није желела да напусти музику; наставила је да компонује и предаје, а међу њеним ученицима биле су Ерика Станг, Берта Тапер, као и њен син Фритјоф Бакер Грендал, композитор и пијаниста који се посебно залагао за промовисање њеног стваралаштва. Занимљив је податак да је подржавала Сифражетски покрет у Норвешкој, којем је 1900. године посветила кантату Новогодишња зора. Преминула је у Ослу 4. јуна 1907.

Опус Агате Бакер Грендал броји око четири стотине дела, у којима је највећи број клавирских комада и соло песама. Док остварења из раног стваралачког периода одликује романтичарски музички језик и пијанизам европске сцене 1850-тих, у зрелој фази Агате Бакер Грендал антиципира неке од импресионистичких идеја раног двадесетог века, па су је поједини критичари означили и као једну од првих норвешких импресионисткиња. Поред тога, важно је истаћи да су је поетски сензибилитет и вешто владање романтичарским музичким језиком уврстили и међу најбоље скандинавске композиторе соло песама, а оне су често биле на репертоарима истакнутих уметника и након њене смрти.

Уредница Ирина Максимовић Шашић