Мајстори барока

Рођен 1671. године у Венецији као син имућног трговца папиром, Албинони је стекао добро образовање. Као млад је показао таленат за музику, и претпоставља се да је виолину и певање учио код уваженог Ђованија Легренција. Ипак, мало се зна о Албинонијевом животу. Иако је био музички образован, себе је сматрао аматером, и није имао никакве аспирације за рад на двору или при цркви, као што је тада била пракса. Како је био финансијски ситуиран, компоновањем се бавио независно, и први већи успех доживео је са опером „Зенобија, краљица Палмире” 1694. године. Постоје подаци да је написао осамдесет једну оперу, али је нажалост већина ових остварења изгубљена. 

Поред тога, његов опус садржи још девет збирки инструменталних дела које броје деведесет девет соната, педесет девет концерата и девет симфонија, а занимљиво је да је Албинони један од првих италијанских мајстора који је писао и објавио концерте за соло обоу. Сматрао се ’мајстором мелодије’ и његова музика препознатљива је по шармантним и развијеним дугим мелодијским линијама, упливима плесних форми и богатом контрапунктском раду. Ауторова дела музиколози упоређују са композицијама Антонија Вивалдија и Арканђела Корелија, а Јохан Себастијан Бах је био велики поштовалац његове музике компонујући две фуге на Албинонијеве теме и користећи његова дела и у дидактичке сврхе. 

Године 1708, музички издавач Етјен Роже је публиковао сет од шест виолинских соната које је груписао под именом Сонате да кијеза за соло виолину и виолончело и басо континуо Томаза Албинонија, а накнадно је, приликом реиздавања овог рукописа додао опус 4. Иако назив сугерише да су ово остварења писана са свим карактеристикама црквених соната Арканђела Корелија, то ипак није случај у потпуности. Од соната да кијеза Албинони је ’позајмио’ распоред темпа ставова лагани–брзи–лагани–брзи, али је у исто време инкорпорирао и плесни манир у неколико брзих ставова, као наслеђе традиције соната да камера. Такође, сонате веродостојно осликавају композиторов музички стил. У први план композитор је ставио лепоту мелодијских линија елегичног карактера, које истичу ауторово искуство у домену вокалне музике, али се одликују и јасним и експресивним музичким језиком којим Албинони демонстрира своје богато контрапунктско умеће.

Ауторка: Саша Тошковић.