Три века Канта: сазнање, наука и вредности – говори Предраг Крстић

Предраг Крстић разматра Кантово знаменито одређење просвећености као „изласка човека из самоскривљене незрелости“, с посебним нагласком на појам (не)зрелости и његову правну, психолошку и метафоричку димензију. То одређење је једно од најутицајнијих места модерне и савремене филозофије, а његова инспиративност лежи у томе што отвара простор за бескрајне реинтерпретације и реафирмације, оспоравања и апологије, што је изазов којем нису одолели Јохан Хаман и рани романтизам, као и конзервативни теоретичари, а онда, између осталих, и њихови херменеутички, критичкотеоријски, постструктуралистички и неопрагматички наследници у савремености.

Крстић показује да Кантова дефиниција просвећености помоћу слике зрелости или пунолетства, којa је наизглед саморазумљива и често схватана као крилатица и еманципаторски проглас, садржи унутрашње напетости: између правног и психолошког значења незрелости, између индивидуалног и колективног сазревања, између старатељства и разложног поклањања поверења. При томе, концепт зрелости није неутралан, већ је нормативна и за тумачења отворена фигура која структурира и разумевање ума, аутономије, слободе, ауторитета, традиције и одговорности. Управо у тој полисемији, у парадоксима и напетостима који су обликовале касније филозофске и политичке интерпретације, потврђује се и далекосежни значај одлуке о његовом садржају и сведочи трајна актуелност изазова који је Кантова конфигурација сазревања оставила у наслеђе.

У сутрашњој емисији овог циклуса можете пратити излагање Милице Смајевић Рољић „Између филозофије и популарне науке: Како читати Кантове ставове о женама?”.

Уредница циклуса Тања Мијовић.