Читај ми!

Из архиве Радио Београда

Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”

У емисији коју смо посветили јубилеју – 125. годишњици постојања Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички” – слушаћете снимке овог оркестра које је забележио Радио Београд шездесетих година прошлог века: Парадни марш Драгутина Чижека, Први концерт за виолину и оркестар Светомира Настасијевића, одломке из Концерта за флауту и оркестар Жана Ривијеа и Југословенску симфонију Миленка Пауновића.

Музика је играла значајну улогу у војсци од периода Кнежевине Србије до данас, што је допринело и развоју културе у нашој средини. Прве регуларне војне јединице у својим редовима су имале значаре – одабране војнике трубаче и добошаре, који су знацима преносили команде, пружали ритмичку основу у марширању и давали подстицај у војевању. Прва војна банда, односно Књажевско-сербска банда кнеза Милоша основана је 1831. године за потребе војних формација и била је темељ оркестарске праксе у Срибји.

Касније је, у жељи да наша земља музички личи на остали део Европе, краљ Александар Обреновић дао задатак композитору и диригенту Станиславу Биничком, да оснује војни оркестар који ће служити и народу. Монарх је од њега захтевао да сваке недеље на Калемегдану одржава концерте класичне музике за грађанство, а ови догађаји убрзо су постали прави „бум” у престоници.

Великим трудом Станислава Биничког формиран је тако први симфонијски оркестар 26. септембра 1899. године, који је тада носио име Београдски војни оркестар. Ансамбл је у деценијама које су уследиле мењао називе преко Оркестра краљеве гарде и Ансамбла Југословенске народне армије, до данашњег – Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички”, а кроз 125 година свог постојања оркестар је задржао континуитет извођења Парадног марша.

Убрзо по оснивању Станислав Бинички је са Оркестром одржао и први уметнички концерт, а хроничари су забележили и то да је Београд радознало дочекао нов музички дах проистекао из наступа овог ансамбла. Приређујући концерте на којима је свирана популарна музика, а који су се одржавали у башти кафане „Коларац”, као и симфонијске концерте на којима су извођена и дела старих мајстора, Бинички је едуковао како музичаре, тако и публику.

Почетком 1904. године расформиран је Београдски војни оркестар и Бинички оснива Музику краљеве гарде, ангажујући војне музичаре из различитих састава са највише знања и оркестарског искуства, да би након три године ансамблу поново променио име, и то у Оркестар краљеве гарде. Ипак, оркестар се и данас чешће среће у музичкој литератури под првобитним називом.

У периоду до Првог светског рата делатност Оркестра краљеве гарде и Станислава Биничког имала је велики утицај на српске музичке прилике. Неколико концерата одржаних у Београду се сматрају значајним датумима у нашој музичкој историји, када су публици представљена монументална дела светске литературе. Тако је у кафани „Коларац”, 12. децембра 1907. године, изведен ораторијум Седам речи Христових Јозефа Хајдна, а већ наредне и његов ораторијум Стварање света. Круна свих дотадашњих успеха било је извођење Бетовенове Девете симфоније које се одиграло 5. априла 1910. године у Народном позоришту уз учешће, за ту прилику, специјално припремљеног оркестра од 75 музичара, којег су чинили музичари Оркестра краљеве гарде и преко 120 чланова хорског ансамбла, сачињеног од чланова више певачких друштава.

У време Првог светског рата заустављен је процес професионализације војске и покушај трајног осигурања системског образовања војно-музичких кадрова. Године 1915, Бинички је заједно са војском прешао преко Албаније, када су страдали многи музичари, док је комплетна музичка архива Оркестра краљеве гарде изгубљена, као и већи део инструмената. Доласком на Крф, Бинички се ангажовао на реорганизацији ансамбала, а војни врх је у најкраћем року обезбедио могућност за деловања војне музике у ратним условима.

Након Другог светског рата, 1947. године, оркестар мења име у Уметнички ансамбл Дома Југословенске народне армије у Београду. Тих деценија у фокусу су била дела домаћих композитора инспирисана револуцијом. Симфонијски оркестар, Мешовити хор, Велики ревијски оркестар, Мали забавни и Народни оркестар, које су водили Ангел Шурев, Иво Бражинић и Будимир Гајић, осим поменутих, изводили су и врхунска дела југословенске и светске музичке литературе. Међу композиторима који су писали специјално за ансамбле војске истичу се Рудолф Бручи, Јаков Готовац, Михаило Вукдраговић, Крешимир Барановић, Оскар Данон и други.

Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” данас је својом програмском и репертоарском разноврсношћу, жанровском прилагодљивошћу, високим уметничким критеријумима и широком лепезом извођачких могућности, како истичу критичари, на достојан начин афирмише и репрезентује Републику Србију, Министарство одбране и Војску Србије, како домаћој тако и иностраној публици, као и стручној јавности. Чланови Симфонијског оркестра наступали су широм света, у преко тридесет земаља, примили више од стотину признања, а снимили су и преко триста плоча, касета и компакт-дискова.

Уредница емисије Марија Вуковић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње