субота, 21.12.2024, 22:20 -> 13:24
štampajЕлектронски студио
Представићемо композицију „Меандри” коју су остварили Мања Ристић и Марк Вернон, користећи, између осталог, и аналогни синтетизер звука EMS Synthi100. Уметници су, наиме, боравили у Електронском студију Радио Београда у јануару ове године, када су радили на овом историјском уређају. Поред тога, у композицији су искоришћени теренски снимци забележени у Београду и његовој околини.
Марк Вернон је један од најценијих британских саунд уметника који пре свега ради са пронађеним звуковима на тракама и акузматичним звуком. Базиран у Глазгову, у својим делима се бави питањима аудио археологије, звучног воајеризма и носталгије. Један је од оснивача и уредника уметничког радија из Глазгова – Радиофреније.
Мања Ристић је добро позната нашим слушаоцима по бројним, запаженим издањима електроакустичке музике која објављује последњих година. У својим делима она испреда посебну, танану поетичност од пажљиво одабраних теренских снимака, пре свега оних насталих уз помоћ хидрофона и финих, електронских, медитативних, паучинастих дронова.
Како то уметници кажу „Меандри” су колаборативна радиофонска композиција, која је проистекла из миксовања на лицу места током четвородневне резиденције у Електронском студију, разних материјала које су прикупили у Београду. Она представља разнолики приступ комплексном аналогном систему какав је EMS Synthi 100 који ни Мања Ристић, ни Марк Вернон нису познавали. Тај материјал који су сакупили је разнолик – од експеримената и истраживања дрон и амбијенталних секвенци, преко процесованих теренских снимака, до интуитивног прављења ’печева’ сада и овде, некој врсти свирања у ’четири руке’ на уређају EMS Synthi 100. Комплексни, медитативни пејзажи, проистекли из ових сесија приказују њихов однос према аналогном звуку, као и примену различитих техника слушања, иначе присутних у самосталним остварењима ових аутора.
Пред нама је композиција која се одвија спонтано и флудино, откривајући нам сву чаролију ухваћеног и на слободу пуштеног тренутка. Ово је једна врста луцидног снивања о Београду, мала етида о уметности ’сећања у звуку’, где је сваки забележени материјал уједно и архивски упис и ургентна потреба да се нешто што ће побећи забележи и трансформише. Пре свега, композиција „Меандри” Марка Вернона и Мање Ристић је поетска слика највишег реда, у звуку, којој можемо да се препустимо кроз слушање и кроз сопствену унутрашњу метаморфозу. Оно што остаје и оно што нестаје, бивају ухваћени у магији звучне игре.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари