недеља, 22.12.2024, 20:02 -> 11:38
štampajФестивал у Салцбургу 2024
Репродуковаћемо снимак клавирског реситала који је Александар Канторов одржао 14. августа у Моцартовој кући, а који нам је уступљен посредством међународне размене чланица Еурорадија. На програму су била дела Јоханеса Брамса (Рапсодија у ха молу, опус 79 број 1), Беле Бартока (Рапсодија опус 1), Сергеја Рахмањинова (Клавирска соната у де молу, број 1 опус 28) и Јохана Себастијана Баха (Чакона из Друге партите у де молу, у Брамсовом аранжману).
Канторов је рођен 20. маја 1997. године у породици музичара француско-британског порекла. Часове клавира похађао је као петогодишњак на Националном конзерваторијуму Сержи Понтоаз у Паризу, а у једанаестој години започео је студије у класи Пјер-Алана Волондаа, иначе победника пијанистичког такмичења „Краљица Елизабета” у Белгији 1983. године. Потом је наставио специјализацију на приватном конзерваторијуму у Паризу у класи Игора Ласка, а упоредо је сарађивао и са истакнутим француским пијанистом Франком Бралеом. Када је 2019. овенчан златном медаљом на такмичењу „Чајковски”, Канторов је постао и први француски уметник који је успео да освоји ово престижно пијанистичко такмичење. Критичари га описују као „уметника који дише ватру са поетским шармом”, а ова и друге награде које су уследиле, обезбедиле су му наступе у концертним дворанама широм света, као и сарадњу са истакнутим оркестрима и музичарима. У фокусу његових интересовања је и камерно музицирање, па често наступа и са Реноом Каписоном, Данијелом Лозаковичем и Матијасом Гернеом. Ексклузивни је уметник издавачке куће БИС, а албум који је реализовао након освојеног такмичења „Чајковски”, са делима Брамса, Бартока и Листа, добио је награду Дијапазон д’Ор. Његов дискографски опус красе и друге награде попут избора магазина Грамофон, а ове године овенчан је и престижном Гилмор наградом, као и Националним орденом за заслуге који му је доделила Република Француска.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари