петак, 06.12.2024, 00:15 -> 12:07
štampajГрамофонија
Давид Ојстрах диригује увертире Роберта Шумана, Лудвига ван Бетовена и Рихарда Вагнера
Изводе чланови Симфонијског оркестра. Емитујемо записе са винила који је објавила продукцијска кућа Мелодија 1974. године.
Давид Ојстрах је након импресивне светске каријере коју је остварио као виолиниста, од почетка шездесетих година све чешће наступао као диригент. Нарочито се, након срчаног удара који је преживео 1964. године, на концертним подијумима у земљи и иностранству појављивао са палицом уместо виолине, што је привлачило велику пажњу стручне јавности која је готово једногласно поздрављала нови уметнички правац овог совјетског виртуоза. Продукцијска кућа Мелодија је адекватним издањима испратила ову промену у Ојстраховом стваралаштву, те су се убрзо издвојиле плоче са његовим тумачењима симфонија Прокофјева, Малера, Чајковског и других. Међу њима су данас нарочито тражена издања из едиције Концертни програм у оквиру које је совјетски издавач објављивао снимке начињене током живих наступа у невеликом тиражу, што је додатно утицало на њихов данашњи статус раритета. Такође, ова издања нису била опремљена адекватним пратећим информацијама, будући да су њихови омоти били генерички и често је један дизајн коришћен за више винила. Поједини албуми из ове едиције су захваљујући својој популарности имали више реиздања, као што је то случај и са плочом коју вечерас емитујемо, те су она обично имала и квалитетније омоте. Међутим, ови снимци које је начинио у Москви 1970. године се након винилних издања из 80-их година касније нису нашли у неколико едиција Ојстрахових сабраних дела на компакт-диску која су објављена у последње три деценије.
Куриозитет је да је на плочи коју вечерас емитујемо изостављено име оркестра који тумачи дело са снимка. Међутим, није реч о грешки с обзиром на то да на месту извођача стоје речи „симфонијски оркестар”, али без тачног назива о којем оркестру је реч. Да није реч о изолованом случају већ о заиста необичној пракси, сведоче и друга издања из ове едиције, на пример плоча са вокалним делима Баха и Моцарта на којој је такође наведен само „камерни оркестар” без индиција о којем ансамблу је реч. Накнадна реиздања неких од ових снимака не решавају мистерију, будући да се иста ознака налази и на њима. Није извесно који је разлог за овај поступак, мада је у претходним емисијама било оркестара који су своје снимке објављивали под псеудонимима или ‘резервним’ именима како би се избегли проблеми са ауторским правима. Могуће је да је и у овом случају то био проблем с обзиром на то да је реч о снимцима са концертних наступа.
Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић
Коментари