Радомир Путник: Афоризам у Доситеја и Александра Поповића

Мудре изреке припадају подручју кратке форме, прозне или поетске; некада су самосталне, а чешће се налазе у оквиру других, обимнијих и сложенијих књижевних дела – поема, приповедака, басни, романа, есеја и драма. Код нас је популаран афоризам. Ова грчка реч (која значи одређивање, дефинисање), заправо означава кратку прозну реченицу или две, засебно изречену или у одређеном контексту, која садржи посебну мисао, мудрост, критичку оцену, а често и сарказам. Доситеј користи појам „изреченије” и поистовећује га са другим малим „једноставним формама“ као што су сентенца, епиграми и пословице. Доситејева је заслуга, поред мноштва других, што је у своје разноврсно и разнородно књижевно дело уткао народне пословице и њима доказивао идеју да се односи међу људима, ма колико сложени били, морају заснивати на препорукама које даје просвећени разум. Како запажа Радомир Путник, Александар Поповић је „пио воду с истог извора као Доситеј”, ослањајући се на народне пословице, изреке, питалице и загонетке. Аналитичари Поповићевих комедија открили су да је језик основно оруђе којим он гради свет својих комичких јунака. Поповићевски језик састоји се из разних језика којим мисле и говоре драмски ликови, од колоквијалног говора затворених друштвених група, сленга, преко живописног и сочног изворног народног језика, до говора којима се служе одређени занати (молери, кројачи, лимари, воскари), као и до сентименталних језичких клишеа.

Наводећи неке од Доситејевих и Поповићевих мисли о породици, разуму и слободи, као и оне који имају форму народних пословица, Путник закључује: „Упоређивање афористичких исказа писаца чије животе раздваја век и по, уверава нас да је реч о ауторима који су се ослањали на народни језик, особине менталитета и универзалне истине о човеку које су, у суштини, тековина не само националне историје и традиције, већ и трајна етнографска и антрополошка датост. Између њих постоји и одређена аналогија: премда су живели и писали у различитим епохама, заједничко им је и то што су обојица сведочила о преломним догађајима који су изменили судбину Европе, па и света. Доситеј је био савременик почетка рушења феудалног система и појаве прве индустријске револуције, увођења машина у производњу. Поповић је присуствовао рушењу комунистичког система и растакању прве државе социјализма, а сведок је технолошке револуције која је бурно започела у другој половини 20. века и још увек траје. Живот је удесио да их повезује много веза, од којих су овде наведене само оне које се односе на коришћење малих књижевних форми, као и истоветна похвала просвећеном разуму”.

Читала је Душица Мијатовић.
Уредница Тања Мијовић.