Музика вива – Дела Хелмута Лахенмана

Овај немачки композитор, који је недавно напунио 90 година, један је од последњих великана послератне авангарде који још увек ради и ствара.

Рођен је у Штутгарту, где је и завршио студије, да би се потом усавршавао као приватни студент Луиђија Нона у Венецији. Једно време, радио је у студију за електронску музику Универзитета у Генту, а од седамдесетих година, посветио се и педагогији, предајући на Високим школама за музику у Хановеру и Штутгарту, као и на Летњим курсевима у Дармштату.

Хелмут Лахенман је описиван као аутор „инструменталне конкретне музике”, што имплицира да у својим делима користи језик у који су укључени најразличитији звукови, настали помоћу традиционалних, али и неконвенционалних техника свирања. Подједнако важан за Лахенмана, поред квалитета звука као што су боја, јачина и слично, битан је и контекст, то јест њихово окружење, које ствара специфични отпор, односно енергију. Апартан, опор, некад и непријатан звук у његовим делима, навео је критичаре да остварења овог композитора упореде са сликама Франсиса Бејкона.

Сарадња квартета Диотима и Хелмута Лахенмана започела је пре двадесет пет година, тачније 1998, а њихово најновије издање, сведочанство је успешне колаборације и дубоког разумевања.

На почетку ћете чути како квартет Диотима изводи други Лахенманов квартет, под називом Reigen seliger Geister односно Плес блажених духова. Дело је настало поводом обележавања 200. годишњице Француске буржоаске револуције, а назив је добио према истоименом балету из Глукове опере Орфеј и Еуридика, уз сасвим јасну ироничну алузију.

У емисији ћете чути и трећи гудачки квартет под називом Урлик, из 2002. године. Ово Лахенманово дело је спој проширених техника и традиционалнијег звука гудача, а назив квартета који у оригиналу на италијанском гласи Grido представља акроним почетних слова имена чланова квартета Ардити који су и поручили дело.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић