Имагинарна едиција

Теодор Адорно: Идеолошки мамац (3)

У овом циклусу, до четвртка 26. септембра, можете слушати четврто поглавље Адорнове књиге „Психолошка техника радијских обраћања Мартина Лутера Томаса”, написане 1944, а први пут објављене 1975. године у ауторовим сабраним делима.

У јуну 1944. године, у Сан Франциску је у организацији Америчког јеврејског комитета одржан симпозијум о антисемитизму, на којем је Теодор Адорно представио резултате своје анализе радијских наступа Мартина Лутера Томаса, калифорнијског проповедника из тридесетих година XX века и оснивача једне од најпознатијих профашистичких верских организација на западној обали Сједињених Америчких Држава. У својој анализи транскрипата Томасових радијских обраћања својим следбеницима, а још више потенцијалним следбеницима, Адорно разоткрива типична реторичка средства, односно психолошке технике убеђивања које демагошки користе анти-демократски пропагандисти и агитатори.

У четвртом делу своје студије, „Идеолошки мамац”, Адорно поново наглашава да конкретан политички садржај Томасових радијских говора игра незнатну улогу у поређењу с његовим методом, тј. да његово психолошко „омекшавање” слушалаца не развија никакав кохерентан политички програм, нити било какву кохерентну критику постојећих друштвених и политичких прилика. Попут већине тадашњих фашистичких агитатора, он се, у суштини, више руководи снажним осећајем за опонашање познатих и успешних модела модерног ауторитаризма, него политичким или социолошким размишљањима. Дубљу основу таквог „атеоријског” става требало би, према Адорновом мишљењу, тражити пре свега у обрасцу самог ауторитаризма. Консеквентно, кохерентно и конзистентно размишљање увек има одређену тежину, одређену „објективност“, чак и када полази од најпроизвољнијих претпоставки. Та објективност чини теорију проблематичним оруђем у очима фашиста, зато што се мишљење, само по себи, опире томе да буде само оруђе. Дакле, теорија је за фашисту у суштини табу. Његово подручје је, како каже Адорно, област неповезаних, непрозирних, изолованих чињеница, или боље речено, слика чињеница. Ако би теоријски покушао да објасни међусобну повезаност појмова на које се позива, суочио би се с највећим тешкоћама. Стога Томас у својим обраћањима бира оне политичке теме за које сматра да су психолошки најважније, односно оне које могу да остваре највећи ефекат, а то су (анти)комунизам, критика администрације, јеврејско питање и одређени аспекти спољне политике.

Превод с енглеског: Алекса Голијанин
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић