Грамофонија - Одломци из збирке "Музичка жртва" Јохана Себастијана Баха

У Чехословачкој педесетих година прошлог века Мунцлингерове музичке активности су биле на врхунцу у свим областима у којима је деловао. Као један од главних заступника музичке интерпретације засноване на историјским изворима бавио се превођењем и адаптацијом релевантне литературе коју је онда практично представљао у студију и на концертним подијумима са ансамблом који је основао под називом Арс Редивива. Такође, блиско је сарађивао са продуцентима Супрафона и био је један од најпроминентнијих извођача у оквиру серије плоча Музика антика бохемика. За једно од тих издања са делима Франтишека Бенде и Франца Ксавера Рихтера добио је дискографски Гран при 1955. године. Када је почетком шездесетих година у Супрафону почео да ради композитор Здењек Заградник као продуцент и супервизор снимања, он започиње интензивну сарадњу са Мунцлингеровим ансамблом те издања са музиком старих мајстора чешког издавача постају све бројнија и све популарнија. Разлози за то се могу пронаћи у побољшању квалитета снимака, брижљиво креираним интерпретацијама као и разноврсности репертоара који је био доступан на винилима пристојне израде, барем када је о извозним плочама реч. Заградник и Мунцлингер су заједно реализовали десетак издања са музиком ансамбла Арс Редивива, најчешће у сарадњи са сниматељем Јозефом Плацом. Ови снимци су објављивани више пута на плочама, све до деведесетих година, када су постепено постајали део масивног Супрафоновог дигиталног каталога. То је случај и са плочом коју вечерас емитујемо, међу првима у каријери овог ансамбла, чија је последња аналогна верзија објављена 1991. године, те се данас сматра једним од најбољих издања које су Мунцлингер, Заградник и Плац заједнички реализовали.  

Након овог издања на винилу које вечерас слушате, ансамбл Арс Редивива је имао веома богату дискографску каријеру. Њихов опус броји више десетина различитих плоча, не рачунајући бројна реиздања које сведоче о великој популарности ансамбла током шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Углед код иностране публике су стекли управо издањима са музиком Јохана Себастијана Баха и његових синова која је поред Супрафона објављивала још и продукцијска кућа Колумбија у својој едицији masterworks, као и нешто касније Сони класикал. Поред ове плоче са Музичком жртвом, објавили су и издања са Браденбуршким концертима, Концертима за флауту, виолину и чембало и неколико кантата, а прославила су их и веома успешне плоче са музиком Хендла и Вивалдија које су објављиване у десетак верзија широм света.

Аутор: Милан Милојковић

Уредница: Сања Куњадић