Музеј звука – Дела Чипријана де Рореа

Један од највећих мајстора ренесансне музике рођен је око 1515. или 1516. године у градићу Ронсеу, односно, на француском језику, Ренеу у источној Фландрији. Иако је остало сачувано мало података о његовом детињству и првим подукама из музике, данашњи музиколози претпостављају да је у Италију стигао као адолесцент у пратњи Маргарете од Парме, ванбрачне ћерке Карла V, која је на Апенинско полуострво дошла ради брака. Поједини савременици тврдили су да је де Роре студирао код Адриана Виларта у Венецији и да је био певач у базилици Светог Марка, али у иначе детаљној венецијанској документацији до сада није пронађен ниједан доказ који би то потврдио. Познато је да је био у служби у Бреши почевши од 1542. и да је у наредне три године уз помоћ венецијанског штампара Скота објавио своју прву збирку мадригала, као и две збирке мотета. Стилски, у том периоду, Чипријано де Роре је недвосмислено припадао групи композитора које је Ем Ес Луис назвао Вилартовим кружоком.

Роре је потом отишао у Ферару, где је постао капелмајстор у мају 1546. године. Тада наступа изузетно продуктиван и креативан период његовог живота. У служби војводе Ерколеа II писао је мисе, мотете, шансоне и мадригале, инспирисан изузетним културним животом који је владао на двору Естеових. Међутим, после смрти његовог мецене, није наишао на разумевање његових наследника, те ангажман проналази на двору породице Фарнезе у Парми, које се чини као корак уназад у каријери у односу на његов претходни стваралачаки период. Де Роре је покушао да нађе другу службу – пре свега се надајући да ће заменити Адриана Виларта у Венецији, али у томе није успео и умире у Парми 1565. године.

У вечерашњој емисији слушаћете одабране мадригале, њихове диминуције и духовне композиције овог аутора у интерпретацији солиста из водећих ансамбала за рану музику који објављују за издавачку кућу Ричеркар.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић