Ан Фаусто-Стерлинг: Ка теорији људске полности (1)

У књизи Сексуализовање тела, Ан Фаусто-Стерлинг – чији је истраживачки и теоријски рад подједнако значајан у барем три области: биологији, историји науке и феминистичкој критици – настојала је да покаже на који су начин њене колеге, биолози, историјски допринели конструисању и одржању бинарних категорија мушког и женског пола (sex) и рода (gender). Полазећи од чињенице да је бављење науком нужно уроњено у властити друштвени и културни контекст, наводно објективно научно знање, будући да настаје у полно и родно обележеном друштву, и само је тиме обележено. Другим речима, научници (у овом случају био-медицински научници), и сами учествују у креирању рода. На пример, тестови које су биолози стандардизовали за мерење активности тзв. полних хормона засновани су на веома рестриктивним питањима у вези с полним разликама, иако су сами хормони „били спремни да нам говоре о много разноврснијим стварима”.

Због тога Фаусто-Стерлинг у свом нацрту за теорију људске полности износи важне препоруке биолозима (али и феминистичким истраживачицама и истраживачима), који би желели да се баве питањем пола и рода. Пре свега, према њеном мишљењу, таква истраживања требало би да природу и културу посматрају као недељиву целину, а не хијерархијски, с обзиром на то да не постоји друштвени свет на једној страни и природни свет на другој, иако природна ограничења усмеравају друштвена и обратно. Штавише, таква истраживања морају узети у обзир да су живи организми активни ентитети који еволуирају. Другим речима, свака теорија рода или људске полности мора узети у обзир да се бави динамичким феноменима: природа и култура не само да су недељиве, већ пермaнентно одговарају једна на другу и заједнички се развијају. И најмања интервенција у једној од њих врши утицај на ону другу, те стога обликовати природно значи обликовати друштвено. То захтева дијалектички приступ у преиспитивању биолошког света: морамо конструисати знање које ће мање тежити да „нормализује” одређене биолошке чињенице, а више да ступи са њима у дијалог. Коначно, Фаусто-Стерлинг сматра да се најразличитија гледишта (од перспектива молекуларних биолога до перспектива феминистичких активисткиња), морају интегрисати. Стога она позива истраживаче да раде у интердисциплинарним и нехијерархијским групама како би дошли до „потпунијег” знања о људској полности.

Превод с енглеског: Ивана Стојиљковић и Предраг Шарчевић

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић