Уметност интерпретације – Виолончелисткиња Жаклин ди Пре

Рођена у породици музичара у Великој Британији 1945, Жаклин ди Пре је са само четири године почела са мајком да учи музику, а са пет је већ започело њено формално музичко образовање. Још као ученица, и она и њена сестра, флаутисткиња Хилари ди Пре освајале су награде на такмичењима, а са петнаест година, освојила је Златну медаљу Гилдхол школе за музику и драму, као и Краљичину награду за најталентованијег младог музичара. Жиријем који је једногласно ову награду доделио младој Ди Пре, председавао је Јехуди Мењухин, који ју је одмах позвао да свира у трију са њим и његовом сестром. Године 1961, и званично је започела концертна каријера шеснаестогодишње Жаклин ди Пре, наступом у Вигмор холу у Лондону. Убрзо су уследили и концерти на најзначајнијим британским фестивалима, попут Промса и Единбуршког фестивала, а након тога и наступи широм света, од Карнеги хола у Њујорку, преко Берлинске филхармоније и свих других значајних светских сцена. Као најмлађа добитница икада награде „Гиљермина Суђа”, Жаклин ди Пре одлази на Париски конзерваторијум, како би шест месеци учила код Пола Тортелијеа, а четири године касније упућује се у Совјетски Савез како би студирала са Мстиславом Ростроповичем, тада без сумње највећим живим виолончелистом. Ростропович је био тако импресиониран својом ученицом да ју је прогласио „јединим виолончелистом млађе генерације који би могао да се са њим изједначи или чак да престигне његова достигнућа”. Тих година, сва велика имена калсичне музике просто су се утркивала да наступају са младом уметницом – од Јехудија Мењухина, Јицака Перлмана, Зубина Мехте, Пинкаса Цукермана – али је највише наступа и снимака остало забележених са Данијелом Баренбоимом, за кога се и удала 1967. године. Њих двоје су шездесетих година прошлог века сматрани “златим паром” музичке индустрије, остављајући за собом неке од најбољих камерних снимака тог доба, али се њихов успон изненада зауставља 1971. године, када је младој виолончелисткињи дијагностикована мултипла склероза. Иако је покушала да се врати на сцену две године касније, њено здравствено стање се све више погоршавало, тако да су њени последњи наступи одржани почетком 1973. године. Умрла је четрнаест година касније, са само четрдесет две године.

Упркос веома краткој каријери, Жаклин ди Пре је остала упамћена као један од најбољих интерпретатора чувеног Концерта за виолончело Едварда Елгара. Ово је било концертно дело са којим је дебитовала 1962. године у Ројал фестивал холу, а исте године га је први пут извела и на Промсу, када је дириговао Малком Сарџент. Овај наступ је био тако успшан да се наредне три године враћала на Промс како би поново интерпретирала ово дело, а Елгаров концерт је две године касније снимила за дискгорафску кући И-Ем-Ај, заједно са Џоном Барбиролијем, чиме је настао један од најславнијих записа ове композиције. 

У емисији ћете чути и Шуманов Концерт за виолончело у а молу – у њему, као и у Елгаровом делу, до изражаја долази непатворена радост музицирања ове уметнице, њен жив и интензиван начин свирања и спонтаност у вођењу мелодијских линија. У овој интерпретацији, уз Жаклин ди Пре наступа и Нови филхармонија оркестар предвођен Данијелом Баренбоимом, који јој пружа савршену подршку, пажљиво пратећи њена рубата, у потпуном сагласју са њеном интерпретативном визијом. 

Уредница емисије: Ивана Неимаревић