Јевгениј Зајцев: Совјетски и амерички радио у Кини (1919–1949) (1)

У периоду од 1919. до 1941. године, амерички бизнисмени, дипломате, мисионари и обични појединци настојали су да донесу амерички радио у Кину. Ове иницијативе укључивале су: покушаје изградње кинеско-америчке радио-телеграфске везе преко Тихог океана помоћу краткоталасног емитовања америчких програма у Кини, подршку америчким емитерима у самој Кини, повећавање продаје америчке радио-опреме и формирање радијских емисија у кинеском етру. Међутим, претерана вера у могућности радија да изврши снажан утицај на развој Кине и у узајамну корист од економске и културне експанзије САД, заслепела је многе Американце, што им је онемогућило да примете тешкоће с којима су се сусретали. Како запажа Јевгениј Зајцев: „Американци нису могли да схвате да растућа националистичка стремљења унутар Кине нису усмерена само против Јапанаца, него и против држава Западa, међу којима ни САД нису биле изузетак. У том погледу, Сједињене Америчке Државе су погрешно процениле радио-технологију као средство за стимулацију интеркултуралне трговине и размене; док су Кинези гледали на њу као на још једну империјалистичку стратегију за експлоатацију Кине”.

Сходно томе, иако су у разматраном историјском периоду Сједињене Америчке Државе биле надмоћније од Совјетског Савеза на техничком и технолошком плану, укључујући и радио-индустрију, континентална Кина је изабрала совјетски модел развоја, а на то су одлучујући утицај имали идеолошки и психолошки фактори. Привлачност комунистичких идеја и то што се СССР с поштовањем односио према Кини на различитим нивоима, били су у оштрој супротности са западњачком ароганцијом и презиром, које су Кинези недвосмислено доживљавали као национално понижење; међутим, ни СССР није избегао понављање грешака, примећује Зајцев.

Текст је преузет из зборника научних радова под називом Радио: почетак историје, који је објављен у издању Факултета журналистике Московског државног универзитета „Ломоносов” 2017. године.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читала је Гордaна Гачић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.