Музика вива – 32. Међународна трибина композитора у Београду

Концерт је започео кратким Колом видовданским Милоша Раичковића, у којем овај аутор музичку тему у народном духу, наизменично понавља у дурској и молској варијанти, желећи симболично да укаже на позитивне и негативне догађаје у нашој историји који су се дешавали на празник Светог Вида.

Након овог дела Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије под управом Александра Којића је извео Реминисценције Лазара Ђорђевића. Ово је прво симфонијско дело у опусу овог аутора млађе генерације, који ради као доцент на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду. Прилику да пише за овако велики састав, Ђорђевић је, према својим речима, искористио да оствари „широку палету различитих звучних ситуација, расположења и контраста, који се међусобно допуњују у изградњи складне и узбудљиве музичке целине”. У композицији је искористио и мотив из дела Бајалице Минте Алексиначког, коју је чуо у младости, те отуда и назив композиције, Реминисценције.

Уследила је композиција Похвала самоћи Милана Михајловића. Дело је настало 2018. године, према мотивима Михајловићеве композиције Меланхолија, а аутор га је касније посветио жртвама пандемије.

Остварење под називом Помислићеш да су зидови кожа, солилоквијум за симфонијски окрестар након читања Оушена Вуонга Драшка Аждића је краћа оркестарска композиција, а аутор је био инспирисан песмом Једнога дана ћу волети овог вијетнамско-америчког песника, писца и есејисте.

Наслов композиције Болгар узбекистанске ауторке Аделије Фаизулине упућује на град из осмог века, који се као и други бисери узбекистанске архитектуре, попут Самарканда, Бухаре и Хиве, налазе на листи Светске баштине УНЕСКО-а. Лепота ових градова проистиче из споја архитектуре са природом, при чему су грађевине раздвојене дрвећем и баштама, те је и у својој композицији, ова ауторка покушала да дочара тај однос са природом користећи дата својства инструмената.

Последње дело изведено на прошлогодишњој Међународној трибини композитора у Београду било је Intermissions за симфонијски оркестар Татјане Милошевић Мијановић. Како ауторка наводи, у питању је „својеврсни експеримент у оквиру истраживања перцепције континуалности („уређености”) и дисконтинуалности („неуређености”) музичког тока. Композицију карактеришу припремљени и изненадни застоји који стварају доживљај непрекидности или испрекиданости”, наводи Татјана Милошевић Мијановић.

Уредница емисије Ивана Неимаревић