Викторија Сухарјева: Почеци радија у Совјетском Савезу (1)

Русија је у време појаве радија била у специфичним историјским и друштвеним околоностима. Развој радија у Русији био је предодређен револуцијом, грађанским ратом, географским и социо-културалним факторима, као и постреволуционарним задацима. Радио-телеграф је био иделан за организовање револуције, доносећи јединствену могућност комуникације са револуционарним бродовима и гарнизонима у удаљеним деловима земље, пошто је држава била огромна и требало је њоме управљати. Информације из центра морале су се некако ширити, и то не са закашњењем од недељу дана, већ одмах. То је било немогуће преко штампе, будући да је због комуникационих канала који су уништени током револуције, штампа веома касно стизала до својих прималаца. Штавише, у условима тоталне неписмености становништва, штампана реч је губила своју снагу, а усменост радија постала је незамењива у информисању и, још важније, у тумачењу догађаја у земљи.

Сходно томе, Викторија Сухарјева у првом делу текста износи Лењинову визију о мисији радија као средста за формирање културне парадигме совјетског времена, у складу са крилатицом „Без знања, радници су беспомоћни; са знањем – они су сила!”. Комбинујући функцију култивисања маса, као и агитације и пропаганде, Лењин је веровао да ће радио обезбедити најрационалније коришћење слободног времена: лекције иностраних језика, сва могућа предавања која интересују раднике, систематску обуку и упознавање са техничким, економским и другим наукама. Партија је настојала да окупи уметничку интелигенцију око владе радника и сељака, да је натера да заволи радничку класу и да почне да ради са њом, „покушавајући да усмери интересовање интелигенције у правцу задатака социјалистичке културе”. Из свега тога проистекла је интерaсантна програмска схема совјетског радија 1920-их година, у којој су се преплитали концерти озбиљне и народне музике, револуционарне песме и радијске драме, различити извештаји и преноси са конгреса Комунистичке партије, лекције есперанта и морзеове азбуке и много чега другог, о чему ауторка пише у другом делу овог текста.

Текст је преузет из зборника научних радова под називом Радио: почетак историје, који је објављен у издању Факултета журналистике Московског државног универзитета „Ломоносов” 2017. године.

Превели с руског Тања Мијовић и Данило Барјактаревић.
Читала је Гордна Гачић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.