Грамофонија – Увертире руских аутора

Крај каријере овог чувеног пољско-америчког диригента обележиле су активности у Европи, где се преселио због несугласица са водећим личностима тадашњег музичког естаблишмента у Сједињеним Америчким Државама. Због тога се поново окренуо снимању плоча уз повремене наступе, чему је допринео и тадашњи успех стерео снимака који су се борили за место на тржишту, те су привукли Рођињског да се поново посвети студијском раду. Његовим снимањима у Лондону је претходила правна борба са америчким адвокатима, будући да је још увек имао важеће уговоре који су га спречавали да ради без знања компаније. Тако је још 1952. године морао да буде потписан као „Диригент Икс” на издању са првом Бетовеновом симфонијом јер није имао валидан уговор са компанијом Ремингтон која је организовала снимање и објавила албум. У том смислу, публика је знала за његове проблеме, те су издања са извођењима Рођињског постала веома тражена као куриозитети. Његова дискографска каријера је започела још крајем тридесетих година у ери плоча од шелака, а касније се прославио моно снимцима на 78 обртаја из едиције Колумбија мастерворкс. Међутим, квалитет тих записа није увек био на нивоу који је захтевао диригент, те је од његових стерео плоча публика очекивала значајна побољшања. Након дугогодишње сарадње са компанијом Вестминстер, продуценти И-Ем-Аја су крајем педесетих година успели да убеде Рођињског да у студијима Еби роуд у Лондону реализује за њих стерео снимке својих извођења, те је плоча коју вечерас слушате забележена 27. и 28. априла 1958. године у Студију 1, шест месеци пре смрти диригента. Поред руских увертира, том приликом је снимио и неколико остварења Рихарда Штрауса, касније такође објављених на плочи.

Оркестар Краљевске филхармоније је такође у овом периоду имао разне врсте правних и финансијских проблема које је настојао да реши снимањима са бројним диригентима, врло често под псеудонимима. Његов оснивач Томас Бичам је тада био на заласку каријере, а састав су почели да напуштају и значајни свирачи, незадовољни његовим радом. Ансамбл је сарађивао са Рођињским још од средине педесетих година, када је био на врхунцу популарности, а сви његови записи за компанију Вестминстер и касније И-Ем-Ај, реализовани су са овим оркестром, понекад названим и Лондонски филхармонијски оркестар. Своје прве стерео снимке Рођињски и оркестар Краљевске филхармоније релизовали су још 1956. године, али су они остали у сенци издања које вечерас емитујемо због супериорнијег квалитета и чињенице да је реч о последњим снимцима славног диригента.

Аутор емисије Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић