Мајстори барока

Марен Маре, композитор и виртуоз на виоли да гамба, рођен је 1656. године у Паризу. Основно музичко образовање стекао је код Франсоа Купрена, а технику свирања на виоли усавршио код Жана де Сент-Коломба, најистакнутијег виолисте и педагога тог времена. Године 1675. Маре је постао члан краљевског оркестра, који је био повезан са Краљевском академијом за музику. На ову позицију поставио га је управник Краљеве музике – Жан-Батист Лили, од кога је Маре потом учио и компоновање. Претпоставља се да га је велики мајстор подстакао и да напише четири опере, које су биле прилично успешне и писане у Лилијевом стилу, у форми трагедије у пет чинова. На функцији виолисте Краљевског оркестра Маре је остао све до 1725. године, када се повукао у пензију.

У домену сценске музике, Марен Маре је постао тражен и цењен композитор чија су дела била позната и изван француских граница. Највећим успехом сматра се управо премијера музичке трагедије Алкиона, 1706. године. Либрето овог сценског остварења написао је Антоан Удар де ла Мот, на основу грчког мита о Алкиони и Кеику, обрађеног у епу Метаморфозе римског песника Овидија. Наиме, велика љубав Алкионе, ћерке бога ветра Еола односно Ајола, и Кеика, краља Трахиде, наилази на супротстављање Кеиковог пријатеља Пелеја и чаробњака Форбанса. Они успевају да раздвоје срећан пар изазвавши смрт младог краља у бродолому, а Алкиона, очајна и тужна, због тога окончава себи живот. Ипак, Нептун, бог мора, својом интервенцијом враћа љубавнике у живот.

Опера Алкиона је цењена и вољена у великој мери захваљујући занимљивој драмској радњи, али и музици Мареа, а посебно инструменталним комадима – укључујући импресивну увертиру и велико финале у форми чаконе, затим сликовите плесове морнара уз пратњу тамбурина, интерлудијуме попут Симфоније сна, као и познату сцену олује у којој је композитор користио контрабас, што представља једну од најранијих забележених употреба овог инструмента у француској опери.

Ауторка: Саша Тошковић.