Читај ми!

Антологија српске музике

Представићемо остварења Милутина Раденковића, ствараоца, педагога, теоретичара и музичког критичара, који је већину свог опуса остварио у неокласичном кључу средином XX века. Чућете Кончертино за клавир и оркестар, Вокални циклус Мртво лишће и Дванаест прелида за клавир.

Рођен 1921. године у Мостару, Раденковић се рано окренуо музици. Студије на београдској Музичкој академији започео је пред почетак Другог светског рата у класи Стевана Христића, а окончаће их по завршетку ратних сукоба. Био је професор теоријских предмета у музичким школама Станковић и Славенски, да би 1958. године постао доцент, а касније и ванредни професор на Катедри за музичку теорију на Факултету музичке уметности у Београду. На овој институцији предавао је готово све теоријске предмете до одласка у пензију 1986. године. Заслужан је за оснивање предмета „Аналитичка хармонија” за који је самостално написао и истоимену студију, док је са Властимиром Перичићем био коаутор уџбеника „Преглед науке о хармонији” намењеног средњошколском образовању. Његов рад „Секвенца у класичној инструменталној фуги” се сматра референтном литературом из ове области. Последња објављена студија Милутина Раденковића је била „Метроритмичка основа мелодије и мелодијских токова” из 2001. године. У једном периоду живота бавио се и музичком критиком и публицистиком као сарадник Радио Београда, Вечерњих новости, Политике, Борбе и часописа Звук. Несебично је радио на утемељењу високог музичког образовању у Нишу и Новом Саду, а такође се изузетно ангажовао на сређивању наставних планова, бивајући укључен и у реформске процесе на Факултету музичке уметности. Премино је у Београду 2007. године.

Композиторски опус овог аутора готово је у потпуности везан за педесете и шездесете године XX века, након чега се у потпуности посветио теоријској и педагошкој активности. Ова дела се одликују прегледном структуром, умерено савременом хармонијом, која ипак није без необичних решења и изненађујуће свежине, посебно у пољу солистичке клавирске музике којој је био посебно наклоњен. С обзиром на контролисану, уздражну емотивност, и јасноћу мелодијске мисли, можемо га повезати са тековинама неокласичног стила, уз повремена, дискретна провејавања фоклорних елемената, који музици Раденковића дају утемељење у нашој културној средини.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару