Уметност интерпретације – Диригент Јаков Крајцберг

Рођен као Јаков Бичков, млађи брат Семјона Бичкова, Крајцберг је као и његов брат рано закорачио у свет музике, учећи најпре да свира клавир, а потом студирајући дириговање у класи Иље Мусина. Ово искуство било је пресудно за његов будући развој, те је сам Крајцберг касније говорио „оно што ме је Мусин научио дало ми је основу; све остало сам научио на мастер-класовима веома добрих, али и лоших диригената. Од лоших сам научио шта не треба да радим”, навео је једном приликом Крајцберг.

Након завршених студија, овај уметник је емигрирао на запад, као што је то урадио и његов старији брат. Како му совјетске власти нису дозволиле да са собом понесе никакав писани материјал, за собом је оставио бројне композиције у рукописима, што га је коначно одвратило од компоновања и у потпуности усмерило ка каријери диригента.

У Сједињеним Америчким Државама уписао је приватни конзеваторијум Менис у Њујорку, где му је између осталих, предавао и старији брат, Семјон Бичков, а како би своју каријеру градио изван сенке овог већ реномираног уметника, дипломирао је користећи девојачко презиме њихове мајке, Крајцберг. Уследили су курсеви на којима се усавршавао, учећи , између осталих, код Сеиђија Озаве, Ериха Лајнсдорфа и Ленарда Бернстајна, ког је посебно ценио као уметника, а 1986. године, освојио је награду на такмичењу „Стоковски” у организацији Америчког симфонијског оркестра која је допринела његовој промоцији на светској сцени. Исте године, уследио је и први професионални ангажман, који је Крајцберга одвео у Немачку, где је као двадесетседмогодишњак постао најмлађи музички директор у историји, ступајући на чело Позоришта у Крефелду и Менхенгладбаху. Потом је преузео руковођење Комичном опером у Берлину, постављајући на сцену ретко извођена, као и савремена дела, попут Хенцеовог Краља Хирша. Углед који је стекао као оперски диригент, резултирао је позивом да дебитује на угледном фестивалу у Глајндборну 1992, а у Енглеској је постао редован гост фестивала Промс, на којем је сваке године наступао у периоду од 1994. до 2000, а дошао је и на позицију шефа диригента Симфонијског оркестра из Борнмута. У периоду највеће уметничке зрелости, Јаков Крајцберг је руководио Холандском филхармонијом и Холандским камерним оркестром као шеф диригент и уметнички саветник, а последње две године живота провео је на позицији музичког и уметничког директора Филхармоније из Монте Карла. Крајцберг је преминуо 2011, у својој 51. години, након дуже болести.

Интерпретације Јакова Крајцберга биле су познате по својој драматичности и пажњи коју је посвећивао детаљима. Његов стил красили су широки потези, које су неки критичари доживљавали као експресивне, док су их други оцењивали као „одвећ разметљиве”. Ипак, сви се слажу да су његова извођења била препознатљива по узбудљивој енергији, емфатичном тону и повезаношћу са оркестром. Критичар Њујорк тајмса је тако приметио, након Крајцберговог дебија са Њујоршком филхармонијом да он има „упечатљиву технику палице – користећи углавном мале, јасне потезе, диригујући напамет, чини се да постаје једно са музичарима, који свирају величанствено”.

У својој књизи „Маестри у Америци” Родерик Шарп је, говорећи о Јакову Крајцбергу записао „он је константно слављен због своје бескрекорне технике палице, која је напета, прецизна, добро артикулисана и високо дисциплинована. Никад се не поставља питање да ли је припремио свако извођење пажљиво и темељно, са сваком фразом и нијансом узетом у обзир. Тако настала интерпретација поседује јасне и маштовите идеје и чврсту контролу над структуром. Његов наступ на подијуму, насупрот бомбастичности, није без харизме, а његов различит приступ сваком солисти одговара његовој репутацији врхунског корепетитора како инструменталиста, тако и певача. Критике су приметиле осећајност, страст, интензитет и непосредност његових извођења”, закључује Родерик Шарп.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић