Грамофонија – Концерт за виолину и оркестар у Де-дуру опус 35 Петра Чајковског

Моно снимак који је забележио Хајнрих Кајлхолц у цркви Светог Луке у Дрездену фебруара 1954. године, некадашњој цркви која је оштећена у рату и након њега преправљена у студио, компанија Етерна је објавила на винилу исте године. Готово истовремено је објављена и верзија Дојче грамофона, те је са обе стране гвоздене завесе овај снимак брзо стекао велику популарност. У то време је амерички огранак компаније Дека имао уговор са Дојче грамофоном о дистрибуцији њихових снимака у Сједињеним Америчким Државама, где је Ојстрахова интерпретација објављена на винилу 1955. године. То се подудара са другим стваралчким периодом Алекса Стајнвајса, једним од најзначајнијих дизајнера у историји дискографије, који је креирао омот за ово издање, потписавши се као Пједра Бланка. Стајнвајс је крајем тридесетих година почео да ради за компанију Колумбија, као један од првих дизајнера у свету грамофонских плоча. Тада је креирао први илустровани омот за издање на 78 обртаја, недуго затим и тзв. рекорд џекит (record jacket) за микрогрув плоче, а две године пре издања концерта Чајковског, направио је решење за папирну амбалажу која ће постати индустријски стандард који је и даље у употреби. Тада је почео да ради као фриленсер за британску компанију у којој ће углавном користити колаже и цртеже оловком, по којима ће Декине плоче из овог периода бити препознатљиве. То је случај и са овим издањем на којем је преко стилизоване главе виолине додат цртеж торња цркве са руским крстом. Овај омот је Декино издање учинио јединственим међу тридесетак верзија носача звука, на колико је Ојстрахов снимак до данас објављен. Будући да је Дојче грамофон власник мастера, њихова реиздања до данас доминирају, а снимак је уврштен и у чувену колекцију од 55 дискова објављених поводом 111 година рада компаније.

Аутор омота за ово издање Алекс Стајнвајс је још познат и по фонту „Стајнвајс скрол” који није коришћен на омоту овог албума, као и по томе што је дизнајнирао омот за Ојстрахово издање са Моцартовим Турским виолинским концертом са истим ансамблом као и на плочи коју вечерас слушате. Омоти за плоче са виолинским концертима Чајковског и Моцарта испољавају исти уздржани визуелни језик са геометризованим бојеним облицима преко цртежа графитном оловком, а готово све плоче које је креирао за компанију Дека се одликују варијацијама овог графичког принципа и потписане су псеудонимом.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић