Антологија српске музике – Дела Петра Озгијана

Овај аутор био је један од изразитих модерниста на савременој југословенској сцени, који је до своје преране и изненадне смрти 1979. својим радовима увео у нашу музику најсавременије тековине европске авангарде.

Озгијан је рођен 1932. године у Дубровнику, где је стекао прва музичка знања, а студирао је композицију у класи Станојла Рајичића на београдској Музичкој академији, где је дипломирао, 1959, а потом и магистрирао 1964. године. Дела настала током студија, још увек су се кретала у неокласичним стилским оквирима, са чврстом формалном структуром, пластичном тематиком и донекле обогаћеним, али суштински тоналним хармонским језиком. Међутим, почетком шездесетих година, Озгијан прави искорак у смеру знатно смелијег композиционог приступа, под утицајем модернистичких тековина у европској музици прве половине XX века, да би до седамдесетих „ухватио прикључак” са најавангарднијих стремљењима, оличеним у стваралаштву припадника „пољске школе”.

Сумирајући Озгијанов однос према различитим стилским и композиционим приступима присутним у музици друге половине XX века, музиколошкиња Зорица Премате је истакла следеће: „Његов однос према савременој музици света био је радознао, истраживачки и критички, поготово према тада веома распрострањеном радикализму, који је често био самом себи циљ, а такође и према еклектицизму тек насталих музичких дијалеката које је било релативно лако имитирати и парафразирати. Тако је на линији разграничења радикално новог и новог, површног и садржајног, музичког снобизма, каприца и ексцеса и звучне експресије са смислом и циљем, развијао свој аутохтони и аутономни израз”, речи су Зорице Премате.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић