Варошица, метропола, империјална престоница – о дијалектици београдске урбаности

У политичком дискурсу посјугословенског простора, социјална динамика село-град игра незаобилазну улогу и без њеног узимања у обзир тешко је разумети читав низ социјалних, економских, културних, па чак и историјских процеса. Али ако прича о модернизацији, урбанизацији и масовној миграцији радне снаге из руралних у урбане средине представља опште место социополитичке историје Европе током последња два века, онда појам Београда нарочитој динамици овог и иначе колоритног и аномалног региона даје специфичну боју и укус. За Београд истовремено важи све што важи за било коју другу индустријску агломерацију у било ком другом делу света, али културни контекст једног нарочитог меког империјализма који се на простору бивше Троједине Краљевине и Федеративне Народне Републике даје овом граду нешто више, што се (никако случајно!) може поредити са културном улогом коју је Цариград играо за земље бившег византијског и османског комонвелта.

Ако крипторасистички координатни систем „урбаности“ и „сељаклука“ постоји у сваком (пост)индустријском друштву, баш као и традиционалне динамике социјалне мобилности, малограђанских комплекса и велеградске ширине, ако се градови целог света суочавају са метаторијским појмовима „дубаизације“ и „фавелизације“, ако се „градови-мравињаци“ издвајају у односу на „градове-музеје“, сви ти процеси у Београду добијају једну специфично балканску, специфично југословенску, специфично српску ноту. Овај вишак вредности није само ствар туристичког маркетинга и локалпатриотског празнословља – у Београду има нешто нарочито што га издваја у односу на друге градова, а што самим тим и његову урбану културу и социополитичку реалности чини посебним. И те специфичне разлике нису ту од јуче.

Шта је мондијалистичко, а шта оријенталистичку у београдском градском фолклору, како је наш град од оријенталне балканске варошице постао глобални велеград, коју је улогу у том процесу играла бела руска емиграција и постоји ли и даље смислен и морално инструктиван појам „београдске урбаности“, објасниће нам рускии и српскии филолог и фолклориста, професорка Филолошког факултета у Београду Ирина Антанасијевић.

Аутор Гозбе: Никола Танасић