Композитор месеца – Ђироламо Фрескобалди

У четири збирке штампане у периоду од 1627. до 1630, Фрескобалди је представио своја дела за гласове и инструменталну пратњу, иако историчару музике претпостављају да их је писао током дужег периода, али није раније објавио. Као и са збиркама за инструменте са диркама, сваки том ових дела је брижљиво организован, са логично распоређеним групама комада, у којима је представио различите типове композиционих техника.
Фрескобалдијева збирка из 1627. године садржи 32 мала мотета, а друга из 1628. четрдесет канцона намењених ансамблима. Ове две збирке су пак веома сличне из више разлога. Свака од њих садржи групе комада у једном или четири дела у различитим комбинацијама за високе и ниске гласове. У поређењу са његовим издањима за инструменте са диркама, ове збирке написане су у конзервативнијем, сведенијем стилу те су биле пригодне за извођење на црквеним службама.
Канцоне за инструменталне ансамбле из 1628. објављене су и као комплети књига, али и као појединачне партитуре. Написане су за две, три или четири деонице и сличне су мотетима које сте управо чули. Фрескобалди је ову форму учинио изузетно флексибилном, те их је често инкорпорирао у оргуљске мисе, или су пак могле да се изводе на крају службе. С друге стране, биле су погодне и за извођење на банкетима као и на другим пригодним догађајима.
Две збирке световних песама које су се појавиле 1630, Фрескобалди је најверовантије написао док је радио на двору Медичија у Фиренци, мада се претпоставља да је неке од њих написао много раније у Риму. Као и световни концерти и канцоне за ансамбле, и у песмама је истраживао различите комбинације високих и ниских гласова, представљајући различите вокалне и поетске жанрове.

Ауторка: Јелена Дамјановић