Мајстори барока

Рођен 1653. године у Нирнбергу, овај композитор, педагог и оргуљаш, своје музичко образовање стекао је на универзитетима у Алтдорфу и Регензбургу.
Након студија пут га је одвео у Беч и Штутгарт, а потом и у Ерфрут, где је од 1678. до 1690. године радио као оргуљаш у лутеранској цркви. У овом граду Пахелбел се показао као изузетно успешан оргуљаш, композитор и учитељ. Уз дозволу да оде из службе, 1690. године отишао је у Штутгарт, где је добио намештење на Виртембершком двору као композитор и оргуљаш, и био под патронатом војвоткиње Магдалене Сибиле. Нови положај представљао је велики напредак у његовој каријери, али је нажалост, у јесен 1692. године био приморан да напусти овај град, пред инвазијом француске војске. Након тога, путује у Готу, а потом се 1695. године враћа у свој родни Нирнберг где је добио намештење главног оргуљаша у цркви Светог Себалда - позицији на којој је остао до краја живота.
Пахелбел је уживао велику популарност - имао је велики број ученика, међу којима је био и Јохан Кристоф Бах, и заслужан је за развијање оргуљашке школе јужне Немачке и досезање њеног високог нивоа.
На музички стил овог ствараоца утицали су најпре композитори са подручја јужне Немачке, као што су Јохан Јакоб Фробергер и Јохан Каспар Керл, али и аутори француске и италијанске традиције. Преферирао је луцидан, једноставан контрпаунктски стил који је наглашавао мелодију и јасноц́у хармонске линије. Његова музика је мање виртуозна и више конвенционална од његовог савременика - оргуљаша и композитора Дитриха Букстехудеа, али је попут њега, Пахелбел експериментисао са ансамблима и комбинацијама различитих инструмената, што се највише може уочити у камерним остварењима. Такође је истраживао и разнолике технике компоновања, које се се потом манифестовале у кроз разноврсност његовог опуса - од духовних концерата па до свита за чембало.
Поред бројних дела за оргуље и инструменте са диркама, стваралачки корупс Јохана Пахелбела обухвата и врсна камерна и духовна остварења, у којима се на изузетан начин спаја виртуозност са лиризмом немачког барокног стила 17. века. Сагледавајући све одлике његовог стила може се рећи да је Пахелбел био један од најважнијих композитора свога доба чија је музика служила као узор многим барокним ауторима у Немачкој, а и шире.

Ауторка: Саша Тошковић