Композитор месеца
Вечерашњом емисијом започињемо месечни циклус посвећен Дмитрију Шостаковичу, композитору и пијанисти који је у историји музике остао упамћен као један од највећих симфоничара двадесетог века, а који се уз Игора Стравинског и Сергеја Прокофјева убраја међу најзначајније руске композиторе прошлог века. Током живота који се одвијао од 1906. до 1975. године, Шостакович је био оспораван, забрањиван, али и хваљен, награђиван и често обожаван, а његов богати опус прожима се кроз готово све форме: од солистичке и камерне, вокално-инструменталне и музичко сценске, до примењене музике. У првој емисији циклуса слушаћете остварења која су настала у композиторовој раној фази стваралаштва, која се одвијала до 1926. године. Биће то Скерцо у фис молу, опус 1, Клавирски трио у це молу, број 1 опус 8, Прва симфонија у еф молу, опус 10, Два комада за гудачки октет, опус 11 и Клавирска соната број 1 опус 12.
Дмитриј Шостакович је рођен 25. септембра 1906. године у Петрограду, у породици која је неговала посебну наклоност ка музици. Још као дечак имао је прилику да упозна дела Петра Чајковског, а већ 1915. први пут је присуствовао извођењу опере Бајка о цару Салтану Николаја Римског Корсакова. По мајчином савету похађао је приватне часове клавира, а убрзо су педагози препознали да у младом Шостаковичу лежи јединствени дар за музику, као и да поседује апсолутан слух. Биографи истичу да је статус вундеркинда задобио када је за само неколико месеци савладао Моцартове и Хајднове клавирске комаде, а недуго затим и сам је почео да компонује. Године 1915. уписао је приватну музичку школу у родном граду, а први јавни наступ имао је на школском концерту када је са великим занимањем представио своје тумачење комада из циклуса Дечји албум Петра Чајковског.
У јесен 1919. започео је студије на Конзерваторијуму у Петрограду. У класи Максимилијана Штејнберга, некадашњег студента Николаја Римског Корсакова, учио је композицију, хармонију и оркестрацију, а клавир код Леонида Николајева. Међутим, у периоду након Револуције и увођења Лењинове 'нове економске политике' 1921. године, велики број образовних институција није добијао довољно финансијских средстава за рад. Петроградски Конзерваторијум није био изузет од овога, а настава се често одвијала у непримереним условима. Некада угледна породица либерално настројених интелектуалаца, породица Шостакович је такође била изложена депривацији "ратног комунизма". Када је композиторов отац преминуо 1922, његова мајка и сестра биле су принуђене да држе приватне часове клавира како би обезбедиле финансијска средства за живот, а Шостакович наставио студије.
Јуна 1923. године положио је дипломски испит на Клавирском одсеку Конзерваторијума, да би одмах потом започео рад на партитури Скерца опус 7 и правио нацрт нове композиције, која ће постати његова Прва симфонија. Лета исте године отпутовао је у бањско одмаралиште Гаспра на Криму како би се рехабилитовао од прележане туберкулозе. Током боравка на Криму упознао је Татјану Гливенко, ћерку познатог московског филолога, која је, како тврде поједини музиколози, била љубав његовог живота и са којом је провео наредних неколико година. У жељи да музиком дочара своја осећања према Татјани, Шостакович је компоновао Клавирски трио у це молу, број 1 опус 8, назван Поема.
Осећајући дозу неправде којој је био изложен због ригидног режима наставе какав је владао на петроградском Конзерваторијуму, Шостакович је марта 1924. године отпутовао у Москву како би наставио студије композиције на тамошњем Конзерваторијуму, у класи Николаја Мјасковског. Упоредо са радом на партитури Прве симфоније, која је била његов потоњи дипломски рад, како би обезбедио финансијска средства за живот, наступао је и као корепетитор немих филмова. Занимљиво је истаћи да му је ова 'кинематографска пракса' омогућила да се доцније са великим успехом представи и као композитор у домену примењене музике. Поред тога, Шостакович је у Москви промовисао своје композиције и ступио у конкакт са другим совјетским композиторима попут Висариона Шебаљина, као и са музиколозима и педагозима који су му пружали подршку у раду. Међутим, због мајчине забринутости за његово здравље, Шостакович није остао у Москви, већ се вратио у Петроград и наставио даље школовање.
Оркестарску партитуру Прве симфоније завршио је почетком јула 1925. године и посветио је Михаилу Квадрију свом колеги са московских студија, који је био и његов први пријатељ међу страдалима од Стаљинове репресије. Премијерно извођење Прве симфоније 12. маја 1926. године пратили су бројни присутни у Великој дворани тадашње Лењинградске филхармоније, као и слушаоци у директном преносу концерта на радијским таласима, а млади композитор је остварио велики успех. Било је то званично представљање његовог дипломског рада, а том приликом Лењинградском филхармонијом дириговао је Николај Малко. Занимљиво је истаћи да је Шостакович тада имао само деветнаест година. Стреловит успех Прве симфоније омогућио му је и међународно признање, пошто су дело недуго затим на свој репертоар уврстили Тосканини, Клемперер, Стоковски и други славни диригенти у Западној Европи.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари