Дивна Вуксановић: Савремени медији – појам и пракса еманципације

Текст са становишта филозофије медија преиспитује однос између филозофског тумачења појма слободе и могућности његовог практиковања у медијима данас. Поимање слободе је једна од централних тема целокупног света филозофије, сматра ауторка, док су медији, за флозофско-критички поглед нашег времена, новија област истраживања. О слободи у медијима неретко се говори као да је реч о саморазумљвој појави. Најчешће се о њој расправља на основу сегментираних, бирократски артикулисаних „стандарда", који се углавном своде на безличне бројке, односно релативно произвољна, квантитативна мерила, истиче Дивна Вуксановић. „Нерефлектоване претпоставке су, притом, многобројне: на пример, да је слобода медија, која је, свакако, партикуларна, ма како она била дефинисана, један од услова за слободу заједнице, иако би требало да важи обратно; јер, слобода или неслобода медија, па чак и извесно, у последње време веома изражено, поробљавање путем медија, симптом су затеченог стања у заједници, а медији који су начелно индустрија (како mainstream медији, тако и интернет и друштвене мреже) тешко могу допринети било каквој људској еманципацији, пошто беспоговорно служе великим коропоратвнм системима и профиту. Уз то, они су у последње време у знатној мери прожети активностима вештачке интелигенције, при чему су главни полигон за њену примену управо друштвене мреже. Стога је апсурдно очекивати еманципацију путем алгоритама који су у савременим медијма све чешће у употреби. Такође, ваља нагласити да је слободно новинарство такорећи протерано са медијске сцене, ако се изузму ретки алтернативни медији, који се систематски гуше и истискују из јавног простора. И најзад, како се уопште може тврдити да савремени медији раде у јавном интересу (па и за ствар слободе), док Џулијан Асанж, симбол изношења релевантних чињеница у глобалном простору, већ деценију бива заточен, као политички затворенк или криминалац, без доказа да је, преко портала Викиликс, износио нестине или полуистине, што вреди и за многе друге трагаоце за истном сличне њему". Чита Душица Мијатовић.

Уредница Оливера Нушић.