Мајстори барока – Жан-Мари Леклер
Слушаћете Сонате број 1 у А дуру, број 7 у а молу, број 8 у Де дуру, број 3 у е молу и број 4 у Бе дуру Жан-Марија Леклера. Изводе виолиниста Џон Холовеј, виолончелиста Јап Тер Линден и чемаблиста Ларс Улрик Мортенсен.
Рођен 1697. године у Лиону, поред тога што је био виолиниста, композитор, педагог и балетски играч, Леклер је био и оснивач француске виолинске школе. Његово играчко умеће му је 1716. године донело положај у Лионској опери у којој проводи наредних пар година, често са трупом посећујући Париз. Тих година стиче наклоност Жозефа Бонијеа, имућног француског аритстократе, који је објавио збирку његових виолинских соната, а са којом је Леклер стекао велику популарност у париском музичком миљеу. Године 1726. одлази у Торино да учи код виолинисте и композитора Ђованија Батисте Сомиса, и две године касније објављује и другу збирку виолинских соната.
Своја дела Леклер је изводио у Лондону, Каселу и Паризу, и тако стекао репутацију једне од водећих личности француске виолинско-композиторске школе. Његова популарност и као композитора и као виолинисте виртуоза стигла је и до француског двора, те је постао члан Краљевске музике на двору Луја XV, коме је Леклер у знак захвалности посветио трећу збирку виолинских соната.
Савременици су Жан-Марија Леклера описивали као „француског Корелија" и „најчувенијег француског уметника инструменталне музике". Специфичност његових композиција била је у томе да је изменио Корелијев сонатни облик, уклопивши га у француски стил. Резултат таквог подухвата је стил који се назива „уједињени укус", а у којем се комбинује италијански тип сонате са елементима плесне ритмике и стилске елеганције изведене из балетске музике Жан-Батиста Лилија. Леклерове сонате су технички врло захтевне и од извођача захтевају велику спремност.
Ауторка емисије: Саша Тошковић
Коментари